Десило се и то у земљи чуда у којој су уместо потомака знаменитих хероја, слободара, бранитеља нејачи и књигољубаца, на пиједестал засели јунаци афера и скандала, да председник државе обећа повратак аутокефалности такозваној ЦПЦ.
Човек који је недавно Законом о слободи вероисповести најавио отимање имовине СПЦ у Црној Гори, грубо се тако на састанку своје ДПС, која је настала из Савеза комуниста, осим о моралне каноне, огрешио и о правне норме.
Наиме, недавно је Мило Ђукановић егзалтирано обзнанио да се Митрополија црногорско-приморска не може мешати у послове државе. Прећутао је тада, али није могао дуго да се устеже да ће, међутим, и држава Монтенегро имати своју цркву, јер кога брига за правне и црквене норме.
Таман је осиромашени народ заборавио, најблаже речено сумњиви референдум о независности Црне Горе, признавање лажне државе Косово, нечувени улазак у НАТО (а да о томе није питан народ), учешће у прослави годишњице „Олује“ у Книну, брутални прогон политичких неистомишљеника, а Ђукановић, ево, обзнањује нову жељу која може да запали Црну Гору.
Варају се сви који мисле да је ово само блеф или димна бомба. Они који прате Милову каријеру знају да је све своје намере остварио, без обзира на цену. Некадашњи поклоник Милошевићеве политике, приљежни чувар темеља Југославије, потом њених скраћених верзија СРЈ и СЦГ, прогонитељ шаховнице и свега антисрпског, великосрбин и тлачитељ либерала којима је украо идеју о независности, пожелео је, нема сумње, да поред државе у свом власништву има и цркву. Па, макар она била регострована у полицијској станици на Цетињу. Остаје још само да се кандидује за патријарха…