Одлазећи руски амбасадор у Србији Александар Чепурин у својој малој књизи есеја о Србији и Србима, коју је на вечерашњем пријему поводом Дана државности Русије поклонио председнику Александру Вучићу, између осталог, повлачи паралеле међу именима најзначајнијих владара у Русији и Србији, а пише и о сусретима са оцем српског председника и његовој емотивној реакцији на филм „Балканска међа“.
„Добро је што Русију и Србију у наше време воде Владимир и Александар“, наводи Чепурин у књизи.
У одломку књиге под називом „Александар, Петар, Владимир“, у који је Танјуг имао увид, Чепурин оцењује да је занимљиво да су најзначајнији владари у Русији и Србији имали имена Александар и Петар.
„У Русији је било три цара Александра – први је победио Наполеона, други је спровео најважније социјално-економске реформе, трећег памте као цара-миротворца. Не може се не споменути овде и легендарни кнез Александар Невски“, наводи Чепурин.
У том смислу, подсећа и да је у Србији краљ Александар познат као ујединитељ југословенских народа и успешан владар.
Такође, како наводи, велики руски император Петар И препородио је Русију, док је српски краљ Петар заувек остао у сећању свог народа као победник у Првом светском рату.
„Узгред, и у Русији и у Србији, Петри II нису се одликовали изузетним државним надареностима“, констатује амбасадор.
Чепурин истиче и да велики значај за руску историју има име Владимир, популарно и у Србији, те подсећа да је у 10. веку Владимир крстио Русију, у 20. веку био је Владимир Лењин, а у 21. веку – Владимир Путин.
„Постоје и друге паралеле. Јосиф Стаљин и Јосип Броз Тито. Обојица су припадници друге народности, обојица су ушли у историју као изузетне, али веома неједнозначне фигуре“, наводи Чепурин.
У другом одломку из књиге, под називом „Анђелкове сузе“, Чепурин наводи да се често сретао са оцем председника Вучића, Анђелком Вучићем, којег описује као дружељубивог, отвореног, младоликог и складног човека.
Наводи и да су недавно заједно били на церемонији уручења награда „Печат времена“, да су се често сусретали у „Руском дому“, а да су се пре неколико месеци нашли и на пројекцији филма „Балканска међа“.
„Видео сам како Анђелко блиско срцу прима оно што се догађа на екрану. На самом крају филма, када је јунак подстакнут добрим “таксистом“ Кустрицом пошао у сусрет своој драгани, Анђелко је засузио. Очеви председника такође плачу“, констатује амбасадор.
Иначе, Чепурин је председнику Вучићу вечерас уручио први примерак поменуте књиге на руском језику.
ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ
Министар Ненад Поповић, чији је отац био дугогодишњи пријатељ председника Госплана СССР Николаја Бајбакова, испричао је по речима свога оца зачуђујућу причу совјетског министра, типичну за оно време.
Године 1943. Немци су заузели Северни Кавказ и пришли Бакуу, где се добијала практично сва нафта СССР-а. Ј. Стаљин је позвао младог министра Николаја Бајбакова и рекао му: „Друже Бајбакове, потребна нам је нафта не из Бакуа, већ из новог региона СССР-а. Дајем 3 месеца“.
Бајбаков је одговорио: „То је немогуће, друже Стаљине“. Стаљин није дозволио никакву расправу, само је тихо рекао: „Ако буде нафте – биће Бајбакова. Ако не буде нафте – неће бити Бајбакова“.
Кроз два и по месеца почели су да добијају нафту у Татарстану и Башкортостану. Добијају је и данас. А Бајбаков је остао министар, затим легендарни председник Госплана СССР. Проживео је скоро 100 година, до 2008. године. Његово име данас носе улице, школе, бродови и авиони.