„Диктатор носи сопствену бисту“ Владимир Казаков
Кљинтон, касно ноћу, у пиџами са фротираним папучама, пришуњао се кревету, продрмусао одувијек матору Олбрајтову, са ријечима: Пустили смо авионе! Чинимо праву ствар! (Нема шта, амерички, патетично, филмски…)
И Олбрајтова се сликала, аха, тик уз новосклепану бисту, која, ипак, да будемо искрени – не морамо бити Микеланђело – нема везе с њом. Више личи на неку будућу смежурану Хилари којој, кад је уцијело погледате, највише расте глава…
Кад је Кљинтон био у посјети Подгорици, из капитал центра упутио срдачан поздрав свим македонцима доброг срца, мислећи да је у Скопљу.
Океј, Скопље има Александра Македонског, на тргу, у колосалним димензијама, и зато је то балкански Лас Вегас. Приштина, пак, колекционар, располаже са Кљинтоном & Олбрајтовом.
Истина, вајарски су рјешени као чисто срање, још у каки боји – као и Тито у ПГ – мада, те се грешкице дају занемарити, битна је – симболичка геста. Снажна. Да, шиптарос сведена и без умјетничких илити естетских претензија.
То је, укратко, Америка: споменик Кљинтону и Медлиновој у Приштини; то је та моћ која је спала сама на себе, на сопствену, дакле пропалу пропаганду, што се довија на разне начине, а последњи је Трампово искључивање Кинеског технолошког гиганта (Huawei) са тржишта, што ће им се врло брзо обити о празну тинтару.
Е сад, пажња! Ево предлога: да се, у блиској будућности, у општини Петњица, подигне биста Меланији Трамп! Дабоме, па кад већ живимо у ери необрутал-арта, такви потези су силни ударац на естетику као такву, и ништа мање политику за коју се сасвим сигурно губи интересовање, јер се прозрела у свом вулгарном демагошком процесу, у којем нам разни идиоти попут Кљинтова и домаћег диктатора, продају муда за бубреге. У пратњи баба и моделсица, да призор буде ужаснији, што ће рећи максимално демократскији… Докучујте, или да нацртам?