Уочи сусрета светских лидера на Самиту Г20 крајем јуна у Осаки, председник Француске Емануел Макрон је изјавио да Европа треба да разговара са Русијом и најавио садржајни разговор са руским председником Владимиром Путином у наредним недељама.
Како је навео у интервјуу швајцарској телевизији, Европа у коју он верује треба да гради са Русијом нова правила поверења и безбедности и не треба само да се договара са НАТО-ом.
Правила, истакао је француски лидер, треба градити између Европе и Русије.
Како за Спутњик оцењује Душан Гујаничић са Института за политичке студије, иако Макронова изјава звучи занимљиво, остаје да се види у блиској, али и у даљој будућности, колико је заправо искрена и да ли ће имати неког конкретног ефекта у пракси.
„Макрон је, по мом мишљењу, политичар који нема конзистентну идеолошку линију и нема нарочито изграђен идеолошки идентитет. С обзиром на његове године мислим да се ради о политичару који се у великој мери изграђује у ходу, али и човеку чији лични потенцијал, у смислу разумевања односа у свету, не треба потцењивати. Иако ова његова изјава делује интересантно, некима вероватно и провокативно, треба видети у којој мери је она можда један пробни балон, а у којој мери део његовог искреног става или односа према Русији“, примећује Гујаничић.
Наш саговорник подсећа да је Макрон на власти тек две године, те да није могао да изгради неку свеобухватну доктрину на спољнополитичком плану.
„Међутим, верујем да је он свестан свих сложености савременог света и да, као један интелигентан човек, слагали се са њим или не, разуме да не сме затварати врата себи широм света, а поготово не једна тако битна врата као што су Кремљ и Русија“, објашњава Гујаничић.
Како додаје, остаје да се види да ли ће након ове изјаве француског председника уследити и конкретни потези, или је ово само нешто што треба да изазове маркетиншки ефекат и гест добре воље према Русији.
„Не би ме изненадило да је ово производ увиђања грешке, односно непозивања Русије на прославу искрцавања у Нормандију. Наиме, пре неколико дана су се западни савезници окупили у Нормандији да прославе 75 година од искрцавања. Тамо је била присутна немачка канцеларка, али није позван представник земље која је поднела највише жртава у борби против фашизма — Русије. Тешко ми је да поверујем да Макрон не мисли да је направљена грешка, иако је он свесно и самостално учествовао у томе, али ме у том смислу не би изненадило да је ова његова изјава један покушај смиривања ситуације ка Русији и пружање руке“, истиче Гујаничић.
На питање колико Француска може бити покретачки мотор побољшавања односа између ЕУ и Русије, Гујаничић одговара да Француска, уз све слабости њене унутрашње, па и спољне политике, остаје једна од пет сталних чланица СБ УН са правом вета, нуклеарна сила и земља са огромним културним потенцијалом, чији се језик говори на пет континената.
„У том смислу, Макрон и Француска имају потенцијал, имајући у виду да је ипак каријера Ангеле Меркел негде на заласку. Притом, не треба заборавити ни Макронове личне амбиције — да жели да се наметне као нека врста новог европског лидера, најснажнијег политичара Европске уније. Дакле, имајући у виду одлазак Велике Британије из ЕУ и положај Ангелe Меркел, која је, уз сву своју снагу, ипак на силазној путањи, председник Француске ће гледати да искористи, условно речено, тај празан простор и наметне неке своје идеје“, закључује Гујаничић и додаје:
„Ипак, Макронов проблем је што у Европској унији постоји веома мали број искрених савезника који би га пратили у његовим замислима. Без шире подршке на европском континенту питање је колико се његове иницијативе могу остварити.“
https://rs.sputniknews.com