До почетка јула требало би да буду завршени преговори око расподеле кључних позиција у Европској Унији. Тензије на линији Берлин–Париз око избора новог председника Европске комисије се не смирују. За Србију је ипак, због директног учешћа у дијалогу Београда и Приштине, најважније ко ће на месту високог представника за спољну политику и безбедност, заменити Федерику Могерини.
Баронеси Кетрин Ештон, пред крај мандата шефице европске дипломатије приписивана је и титула личност године. У њене дипломатске успехе књиже се преговори са Украјином, Ираном, Бриселски споразум. После њене наследнице Федерике Могерини, чека се личност која ће дијалогу Београда и Приштине удахнути живот.
„Од те улоге ће зависити будући дијалог који нема алтернативу, зависиће темпо и садржај дијалога у време када ситуација око проширења није јасна, дакле потребна је личност која ће то да води, без обзира да ли је у агенди или није“, наводи Зоран Миливојевић, дипломата.
Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији наводи да Кетрин Ештон током свог мандата имала велику подршку и у остатку Комисије и у кабинету Ангеле Меркел.
„Тако да то време не може да се упореди са временом које је преузела Федерика Могерини, која није постигла резултате, а у политици се мере резултати“, објашњава Грубјешићева.
Од резултата политичког надгорњавања немачке канцеларке и француског председника зависи ко ће бити председник Европске комисије. Иста имена су у игри и за шефа европске дипломатије. Политичке амбиције Мишела Барнијеа превазилазе улогу преговарача о Брегзиту. У игри је и хрватски премијер.
„Уколико Европска народна партија чији је члан Пленковић добије место председника Комисије, тешко да ће моћи да добије и место високог представника за спољну политику, а и Барније долази из ЕНП, и још је и Француз, па би то можда био компромис између Немачке и Француске“, наводи Душко Лопандић“, наводи Грубјешићева.
Компромису Берлина и Париза о шефу европске дипломатије, можда је најближи Холанђанин Франс Тимерманс. Припада групи социјалиста и демократа, који су део већине у Европском парламенту. И по тој логици претендује на високо место у будућој европској архитектури.
„Он је једино изненађење на овим изборима јер је успео да његова партија буде прва у Холандији и то је било изненађење, тако да зато он добро стоји“, оцењује Душко Лопандић, бивши шеф Мисије Србије при ЕУ.
Високи представник за спољну политику и безбедност једна је од пет кључних позиција у Европској унији. Копља се ломе око председника Европске комисије. Следи избор председника Европског савета, Централне банке и Парламента.
ЈЕЛЕНА ТЕРЗИЋ
РТС