У престоници Киргистана данас почиње самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС), која је за око две деценије успела да под своје окриље окупи половину од укупног броја целокупног становништва наше планете. Поставља се питање: хоће ли и Запад, који се и даље бори за униполарност, моћи да превазиђе сопствене скрупуле и припоји се овој иницијативи?
Наиме, ШОС је настао још 2001. године, а основали су га Русија, Кина, Казахстан, Таџикистан, Киргистан и Узбекистан. Деценију и по касније ШОС-у су се прикључиле и Индија и Пакистан, чиме је значајно повећан број становника који је обухваћен овом организацијом.
Иако многи на Западу ШОС називају „клубом председника“, њен потенцијал и значај не треба занемаривати — реч је организацији која се бави не само политичким и економским питањима, већ и безбедношћу, што подразумева и активну борбу против тероризма. Чак је и бивши генерални секретар УН Бан Ки Мун својевремено говорио да је ШОС водећа организација на евроазијском континенту.
Шта је „породица ШОС“?
Поред земаља-оснивача, као посматрачи и преговарачи ове организације учествују и многе друге велике државе евроазијског континента: Азербејџан, Јерменија, Турска, Камбоџа, Непал, Шри Ланка, Монголија, Белорусија, Авганистан и Иран. Поред тога, државе које нису чланице, али подржавају организацију су Вијетнам, Лаос, Куба, Северна Кореја, Венецуела, Абхазија и Јужна Осетија.
Када је реч о учешћу Европе у овој организацији, према речима заменика генералног секретара ШОС-а Владимира Захарова, на овом пољу постоји суштинска разлика — ЕУ је национална заједница, док је ШОС и даље на нивоу организације, иако се активно воде преговори да се унутар ње такође уведе апсолутна слобода по питању кретања капитала и људи.
„Између ШОС-а и ЕУ формалних односа за сада практично нема. Када и дођу представници Европе на самит ШОС-а, испливавају бројне несугласице по питању стварања међусобних односа. Ствар је у разлици у приступу, што се могло приметити и када су лидери евроазијских земаља долазили у посету Европи“, указује.
Захаров оцењује и да је тако било и када је кинески председник Си Ђинпинг посетио Италију и Француску. Међутим, додаје он, ни сама Европа по том питању нема јединствен став — ствар је у томе што Европа умногоме своје ставове базира на америчким, не само по питању Русије, већ и Кине и других земаља које су чланице ове организације.
https://twitter.com/RT_russian/status/1139414849656516609
Зашто је прошли самит ШОС-а био историјски?
На прошлом самиту ШОС-а коначно је завршен процес уласка Индије и Пакистана у ову организацију. Тиме је број грађана који је обухваћен овом организацијом прешао половину укупног броја становништва наше планете.
„ШОС данас не чини шест држава, већ осам, укључујући Пакистан и Индију, чиме се ова многопрофилна организација претворила у трансрегионалну. Ако узмемо у обзир још и број грађана и територију коју покрива, реч је о најкрупнијој организацији у свету“, појашњава Захаров.
Он објашњава и да обим сарадње и сложеност управљања процесима, почев од политичких, преко економских, до безбедносних, само потврђују ову чињеницу. Иако међу чланицама постоје многоструки билатерални неспоразуми, као што је то случај, на пример, са Индијом и Пакистаном, додаје да на нивоу ШОС-а постоји заједнички језик који је заснован на мултиполарној дипломатији.
Главна питања овогодишњег самита
Како је још раније било најављено, приоритет овогодишњег самита биће међународна политика, тачније, успостављање мира у Авганистану, будући да се то питање тиче практично свих земаља ове организације. Русија је у решавање овог сукоба највише укључена, а у последњих неколико година остварени су важни кораци како би се успоставио дијалог између авганистанске власти и талибана.
Поред тога, велика пажња биће посвећена и Сирији, имајући у виду да све чланице ШОС-а јасно дале до знања да су апсолутно против било каквог мешања других земаља у унутрашња питања те блискоисточне државе. Нуклеарни споразум са Ираном ће такође бити предмет преговора, поготову у светлу иступања САД из њега.
Говорећи о економској компоненти, главно питање биће реализација кинеског пројекта „Један појас — један пут“, с обзиром да тренутно постоје одређене несугласице између Индије и Пакистана око проласка тог пута кроз спорну територију Индије.
Када је реч о Русији, експерти тврде да ће представници руске делегације предвођене председником Владимиром Путином учинити све како би додатно повећале значај ШОС-а као глобалне организације. Пре свега, ово се односи на чињеницу да ће Русија предложити да се уведу одређени механизми како би се повећала безбедност унутар организације, нарочито када је реч о борби против тероризма.
https://rs.sputniknews.com