Широм Београда, али и у другим градовима Србије, осванули су огласи у којима прави или самозвани заступници позивају ратне резервисте да им се јаве због тужби против државе за дискриминацију. Обећавају им накнаде од 80.000 до 100.000 динара и нуде своје контакте, да би их заступали.
У Министарству одбране упозоравају да су овакви огласи ништа друго него – превара. Јер резервисти могу да добију судске поступке против државе за дискриминацију, али не и тражене одштете. Рок за исплату одштете, према ставу Врховног касационог суда, одавно је, наиме, застарео, пишу Новости!
Цела прича почиње још 2008. године, када је Влада, 17. јануара, закључком одобрила средства за исплату новчане помоћи ратним војним резервистима у седам неразвијених општина: Куршумлија, Блаце, Бојник, Лебане, Житорађа, Дољевац и Прокупље. Тиме је, слаже се српско правосуђе, извршена дискриминација резервиста по основу пребивалишта.
Ратни ветерани после тога почињу масовно да туже државу и добијају спорове. Али накнаду штете могу да добију само они који су одштету тражили пре 2013.године
Сваки захтев за накнаду штете поднет после 18. јануара 2013. године је застарео – објашњава за „Новости“ Зоран Лазић, секретар Министарства одбране. – Рокови застаре теку од дана када је штета учињена, а Врховни касациони суд заузео је став да је то јануар 2008. године, када је Влада донела закључак о исплати помоћи резервистима из седам општина.
Будући да је субјективни рок застаре три године (рок када су резервисти сазнали да су дискриминисани), а објективни пет (када је дискриминација учињена), то значи да је апсолутна застара наступила 2013. и да ће сви они који после тог рока туже државу и траже одштету, или се на то тек спремају – спор изгубити. И не само да неће добити ни динар надокнаде, већ ће морати да плате судске трошкове. А они се крећу од минимално 6.000 динара, колико кошта најјефтинија такса, до чак 50.000, ако се ради вештачење и одржи више рочишта!
Према Лазићевим речима, пред судовима је тренутно око 80.000 тужби резервиста за учињену дискриминацију, али је много мање тужби за накнаду штете.
Пракса је показала да су неки тужили, а да нису ни знали, тачније да је неко то учинио уместо њих.
Војном правобранилаштву обраћали су се грађани у чије су име адвокати покренули поступак. Неко је фалсификовао њихов потпис, а то су открили тек кад им је стигло решење да плате више хиљада динара због изгубљеног спора. Њима ништа друго не преостаје него да уплате износ који дугују, па да туже оног ко им је кривотворио потпис. То може да траје годинама – каже Лазић.
ДИСЦИПЛИНСКА КАЗНА БРАНИОЦУ
Качење на јавним местима позива људима који имају проблем да се јаве и обећавање брзог решавања спора супротно је Кодексу професионалне етике и уколико је поднета пријава, бранилац може бити дисциплински кажњен – каже Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београда. – То се може десити и ономе који обмањује клијента иако зна да је рок за тужбу застарео, пишу Новости.