Уочи Сабора Светре Тројице, на којем ће се верници Српске православне цркве успротивити предлогу Закона о слободи вероисповести, који би могао да угрози имовину Митрополије црногорско-приморске, српски званичници реагују на, за Србију, спорни акт.
Министар спољних послова Ивица Дачић упитао је зар неко стварно мисли да ће заузети Острог и отети га од СПЦ.
„Од кога да га отме и узме? Свима саветујем да не иду против светиња, нико није добро прошао ко је ишао против светиња“, изјавио је Дачић.
Тако српски шеф дипломатије реагује на вести о усвојеном црногорском предлогу закона, по коме би црквена имовина требало да пређе у руке државе.
„Мислим да ће ово изазвати тешке последице у односима две земље и мислим да сви треба да се окрену нечем другом јер обичан народ у Црној Гори не подржава такве ствари и да треба да се окренемо једни другима“, додао је Дачић.
Оштрији је лидер СНП-а, министар Ненад Поповић. Односе два народа описује као никад горе.
„Сви ми овде у Србији морамо чврсто стати уз свој страдални народ и Цркву у Црној Гори, уз јасну поруку Милу Ђукановићу да му Срби неће допустити да уништи нашу Цркву, оскрнави Острог и затре хиљадугодишње српство Црне Горе“, истакао је Поповић.
Став правника је – одузимањем имовине СПЦ, Црна Гора би прекршила и међународно право и правила о верским заједницама.
„Право на имовину је загарантовано међународним актима. Поред тога, тиме се крше и правила о верским заједницама и слободама које су гарантоване бројним прописима. Такво понашање ће сигурно наићи на осуду и поступке пред међународним форумима“, рекао је правник Бојан Милисављевић.
Верски аналитичар Жељко Ињац у најави одузимања имовине и причи о Црногорској аутокефалној цркви чита покушај формирања црногорског идентитета, који би био независан од српског.
За историчара Љубомира Димића потез Подгорице је “политички инжењеринг“ владајуће елите.
„Подгорица наставља политичко насиље над српском државом и нацијом, а посебно над Српском православном црквом као упоришту националног идентитета српског народа на простору Црне Горе“, навео је Димић.
У, за Србију спорном акту, наводи се да су сви верски објекти који су били имовина Црне Горе пре припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918-те, а који правно нису у својини верске заједнице, државна имовина“.
У Српској православној цркви одговарају – сви, више од 700 верских објеката у Црној Гори, уписани су на Митрополију црногорско-приморску и њене епархије.
Јелена Терзић
РТС