Поглавар Митрополије црногорско-приморске Амфилохије изјавио је данас да се нада да ће црногорске власти схватити да политици не могу да подређују биће Црне Горе и поново их позвао да не усвајају закон којим би имовина цркве постала државна.
Говорећи о поруци коју је послао на Тројичинданском сабору испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, где је позвао црногорске власти да доносе законе какве је писао Свети Петар Цетињски и „да не стварају раздоре и мржњу“, митрополит Амфилохије Радовић је рекао да се нада да ће црногорске власти то разумети.
„То није само моја порука и епископског савета, већ и порука читавог народа, свештенства и монаштва“, рекао је Амфилохије за РТС
„Уколико не прихвате поруку, сами себи поткопавају темеље, одричу се од закона Светог Петра Цетињског, одричу се оснивача црногорског законодавства и темеља на којима је Црна Гора заснована – Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког, Петра Другог Ловћенског, па све до краља Николе Петровића“, поручио је он.
Према његовим речима, ако власти у Подгорици заиста хоће истинску будућност Црне Горе, не могу је градити на другим, осим на темељима на којима је саграђена и грађена кроз векове, нарочито до 1918. и после те године, све до данашњег дана.
На критике да је Сабор био политичког карактера, Амфилохије каже да је сваком на скупу било јасно да ту нема никакве везе са политиком.
„То је црква божја и народ који је изнаде свега веран Светом Петру Цетињском и Светом Василију Острошком“, навео је Амфилохије.
Према његовим речима, власти не могу да подређују својој политици „биће Црне Горе и њену свеукупну историју“, поготово њену духовност.
Како је нагласио, нада се да ова Црна Гора не жели да раздваја биће, већ да се враћа и да обнавља предања које је угрожено нарочито после Другог светског рата, рушењем цркве на Ловћену.
„Ово што се сад покушава био би наставак тог злочина извршеног рушењем цркве на Ловћену. То је црквена имовина која је уписана у катастар – језерски врх и црква Светог Петра Цетињског“, указује Амфилохије.
Тврди да Митрополија има документ из 1919. године у коме стоји шта тачно припада држави Црној Гори, што ће, како најављује, представити и међународној јавности.
„Од свих цркава само једна капела у болници Данило Први уписана је као државна имовина, све остало је припадало цркви. И 1868. и 1878. године и за време краља Николе наводи се шта је државно, шта је владарске куће, а шта је црквено“, указује Амфилохије.
Поручио је да Митрополија црногорско-приморска тражи да се црквена имовина која је одузета после Другог светског рата врати, што је и урађено 2000. године, али, како је истакао, та одлука је после укинута.
На тврдње власти да је краљ Александар Карађорђевић укинуо митрополију, Амфилохије каже да је он само потврдио одлуку цркве, некадашње Пећке патријаршије на сабору који је предводио митрополит црногорски.
„Све свештенство и монаштво је тада пришло и објединило се. То јединство траје до данас. Надам се да ће то власт схватити, да је то против бића Црне Горе и њене душе и против европских закона“, закључио је Амфилохије.