Рука Светог Јована Крститеља, која се чува на Цетињу, и мошти Светог Василија Чудотворца на Острогу, не могу бити државна имовина Црне Горе, тврде правници.
Адвокат Иван Симић каже да је црквена имовина неприкосновена, као и свака друга имовина, па одузимање објеката Цркве доношењем закона у Црној Гори представља правно насиље, какво је већ виђено у Хрватској, која је низом уредаба и закона практично отела имовину правних лица из Србије, преноси „Политика“.
„Иако имовина Цркве има сасвим посебну духовну, историјску и националну вредност, она се у овој ситуацији мора бранити најпре с правног становишта, као имовина која припада правном лицу — СПЦ“, каже Симић.
Он указује да је и митрополит Амфилохије у Подгорици истакао правни аргумент — документ из 1919. у коме стоји да су тада сви храмови у Црној Гори, осеи једне капеле, припадали Цркви.
„Као неко ко није верски али јесте правни фанатик, морам да нагласим да манастири и цркве у Црној Гори никако не могу да постану државна имовина. Црква је одвојена од државе, а у правном саобраћају представља посебно правно лице, са својом имовином“, објашњава Симић.
Реституција је предуслов за припадност друштву које темељи европске вредности, па је несхватљиво да данас једна држава, која тежи тим вредностима, има планове за нови круг конфискације, рекао је Симић на недавно одржаном саветовању правника у Будви.
Он је то изјавио само неколико дана пре него што је у Црној Гори утврђен предлог закона о слободи вероисповести којим ће сви верски објекти „бити препознати као државна имовина“ ако су припадали држави пре 1918. године.