Генерал Павковић: Имам нове доказе, настављам битку против Трибунала

У пет војних судова Треће армије током 78 дана НАТО агресије покренули смо тачно 3.600 истрага и осудили 300 особа. Они су углавном били осумњичени за прекршаје ратног права, неки и за ратне злочине, док су три пријаве биле за силовање. После бомбардовања пред наше истражне органе стали су и они против којих су у међувремену покренути поступци. А Шиптари и та њихова назовивојска…? Нека покажу макар један папир да су неком свом злочинцу судили или га барем „укорили“.

Фото Д. Вујичић

Овако, ексклузивно за „Новости“, у затвору Килмакоски у Финској, где служи хашку казну од 22 године, говори генерал Небојша Павковић, некадашњи први човек Треће армије ВЈ. Потоњи начелник Генералштаба наше војске, у дану када је Приштина славила „годишњицу уласка војника Алијансе на Косово“, није, како нам се поверио, био љут нити резигниран упркос ругању истини и историји:

Мислим да смо заробили и осудили 2.105 терориста ОВК, који су убрзо процесуирани, али су сви после рата пуштени на слободу. Ниједан мој војник који је заробљен, а било их је 30, није се вратио кући. То је истина о рату!

* Да ли је тачно да је пред судом Треће армије већ другог дана бомбардовања наше земље процесуиран војник због ратног прекршаја?

– Да, постоје записници из свих истрага и свих суђења нашим припадницима. Од драстичних примера издвајам случај на пункту Лисина код Медвеђе када је наша Војна полиција отворила ватру на возило са једним потпуковником који није хтео да се заустави приликом контроле возила. Судили смо и мајорима, капетанима, водницима… свима за које смо сазнали да су починили ратне прекршаје. Са дубоким миром кажем да смо једина армија на свету која је о свом ратовању отворила сва војна документа на увид. Американци су, треба знати, први злочин својих снага у Ираку „открили“ тек две године пошто је рат тамо званично завршен.

* Албанци наводе да су против вас подигли оптужницу која садржи новооткривене злочине које Тужилаштво у Хагу није третирало?

– Покренута је нека истрага за наводне злочине код Дренице, али оптужнице нема. За све злочине који су се догодили на КиМ сам неправедно осуђен и по командној линији и по личној одговорности, у Хагу, тако да су приче о нечему новом из Приштине беспредметне.

* Ипак, покушавају да вас поново гоне?

– На Косову сам часно одслужио своје, савест ми је потпуно мирна. Немам чега да се стидим, мирно размишљам о свему, а највише о својим унуцима. Имам их шесторо и они су ми највећа радост.

Фото Д. Вујичић

* У новембру истичу две трећине казне из Хага, да ли размишљате о првом дану на слободи и како ћете га провести?

– Искрено – не. Чак и не знам када би то требало да буде, јер Хаг има своју математику. Бавим се пресудом, анализирам како бих могао да захтевам ревизију поступка, а затим део дана сликам, играм фудбал са осталим осуђеницима… И читам сваки дан „Вечерње новости“. Ваша редакција и редакција недељника „Печат“ шаљу ми новине, тако да сам потпуно у току са свиме шта се догађа у земљи и свету. Хвала вам! Мени и генералу Радивоју Милетићу, који такође овде издржава казну, ваше новине су најбољи пријатељ.

* Иако ускоро можете да изађете из затвора, не одустајете од намере „да се поново судите“ у Хагу.

– Имам нове доказе и неразмотрене чињенице које говоре да нисам крив. Жао ми је што тадашња власт није била свесна да је процес вођен против нас за Косово, у ствари, било суђење Србији. Ти људи су све чинила да ми одмогну, а главни сведоци против мене нису били Албанци, него колеге из Београда које су сведочиле у Трибуналу „како сам ја био тај који је са Милошевићем одлучивао о употреби војске и наводно све договарао мимо ланца командовања на чијем је челу био генерал Ојданић“.

* У Приштини су пре неколико дана славили са Олбрајтовом, Клинтоном, Кларком…

– Нисам сигуран како ће се то њихово ликовање завршити. Сигурно неће како планирају, јер компромиса мора бити. Потпуно је нереално решење према коме једна страна добија све, а друга ништа. То тако не иде.

* Бестијалну агресију на нашу земљу обележила је и употреба осиромашеног уранијума и први пут у историји – вађење органа ратним заробљеницима?

– И ја сам тај који је пострадао од уранијума. Оперисали су ми рак на бешици и штитној жлезди. Скоро да нема више ниједног мог сарадника официра који није лечен од канцера или није умро. За вађење органа сам први пут чуо пред крај агресије. Искрено, веровао сам да су у питању само гласине да се у тунелима рудника Дева, крај Ђаковице, заточеним Србима ваде органи. Ко је нормалан могао да поверује у тако нешто? Испоставило се да је то било тачно.

* Како данас гледате на осавремењивање Војске Србије?

Бројим сваки нови авион, хеликоптер или хаубицу, сваки комад нове ратне технике. Све што је председник Вучић обећао армији, он је испунио. Гледам одавде и министра Вулина и кажем да видим министра који искрено воли свој посао и ради га пуног срца. Генерал Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба, био је први човек нашег оперативног штаба у 243. бригади. Нисмо га без разлога послали после рата на школовање у иностранство. Био је, и сад је, међу најспособнијима.

Мојсиловић и Вулин са припадницима Војске Србије (фото:Лола Ђорђевић)

У финском затвору се информише из „Новости“

* Неки вас називају жртвом светске геополитке?

– Пустите и политику и геополитику, ја и даље размишљам као војник. Ако би нешто требало ипак да кажем у вези са геополитиком, верујем да је најпаметније да сарађујемо са онима који помажу а за то не траже уступке, нити услуге које задиру у виталне интересе народа и државе.

НЕ ПЛАШИМ СЕ ЗА СРБИЈУ

Нико од нас који смо ратовали на Косову није узео пушку да брани неку странку или режим и идеологију, него отаџбину. И данас када је о војсци реч, у армију иду људи који воле своју земљу и хоће да је бране. Не плашим се за Србију. Увек ће бити довољно храбрих људи да уђу у строј.

Прота Радмило Стокић и генерали Павковић и Радивоје Милетић

МОЛЕБАН ЗА ОСУЂЕНЕ СРБЕ У ЗАТВОРУ

Киламкоски прота Радмило Стокић по благослову епископа британско-скандинавског Доситеја одржао је молебан за Србе који служе казне по затворима у Европи, осуђени вољом Хашког трибунала. Симболично је за молебан одабрано да се чита у затвору где казну издржава командант одбране Косова Небојша Павковић и генерал Радивоје Милетић, који је осуђен за Сребреницу, иако јој јула 1995. није ни пришао.

Драган Вујичић

http://www.novosti.rs