Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто каже да се Мађарска не слаже са критикама које су упућене Србији у извештају Савета ЕУ о напретку земаља Западног Балкана, нити са неким критикама које су представљене у оквиру министарских закључака о Србији, а када је реч Косову да се нада у успех преговора и да верује у мудрост и памет председника Србије.
”Нисмо се сложили са критикама о Србији, ми примећујемо позитиван развој догађаја у земљи. Поштујемо тренутно руководство Србије и прогрес који је остварила ова влада и председник“, изјавио је Сијарто за Танјуг на маргинама министарског састанка ЕУ у Луксембургу.
Петер Сијарто додаје да је било је неких напора међу земљма цланицама да закључи о Србији буду и кртичнији, посебно када су у питању мањине и њихова права.
“ Ми смо јасно ставили до знања, да ако говоримо о мађарској националној мањини, она има највише обезбеђених права у Србији. Ни једна ЕУ земља не би требало да држи лекције Србији када су у питању мањине“, поручио је Сијарто.
Он је додао да његова земља види да је Србија направила велики напредак посебно у области развоја економије, али и у подизању стандарда живота. Коментаришући то што се од од Србије у министарским закључима траже и даљи напори у успостављању услова за наставак дијалога са Приштином што, према тексту документа, укључује и „уздржавање од потеза који могу бити протимацени као провокација, Сијарто каже:
„Када је реч о Косову једино што можемо јесте да се надамо успеху преговора и да верујемо у мудрост и памет председника Србије“. Он додаје да политика такси, царина и рестрикција апсолутно нема никаквог успеха у решавању политицких питања и да су такви потези у потпуности противни принципима ЕУ.
На питање Танјуга да ли види могуцност компромиса и правно обавезујуцег споразума измеду Београда и Приштине Петер Сијарто кратко одговара:
„Мислим да би за то требало да сачекамо нову Комисију“.
Петер Сијарто је на састанка у Луксембургу оценио и да су закључи о проширењу без одлуке о поцетку приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, те критике Србији у области владавине права и општих права, ”смешни”, да дају лошу слику ЕУ и доводе у питање њен кредибилитет у процесу проширења.
”Жалим много што Брисел шаље ове врло негативне сигнале на Западни Балкан. Оно што ми разумемо јесте да ако нема позитивног одговора Брисела и ЕУ проевропске владе у региону це се наци у проблему због јавности у својим земљама, што је разумљиво”, изјавио је Сијарто.
Он истиче да су критике на рачун владавине права „политички мотивисане и пристрасне, наводи да је тако и у случају Мађарске и Пољске. ”Две власти на које се највише фокусира Европска комисија због таквих оптужби су Пољска и Мађарска. Истовремено две водеце странке у ове две земље су освојиле највишу подршку на европским изборима. То говори много”, оцењује Сијарто.
Петер Сијарто наводи да политика проширња захтева консензус у ЕУ и да се без тога не може напредовати, те да су неке земље чланице ЕУ ближе земљама Западног Балкна и самим ти осетљивије на њихове потребе од других цланица. Сијарто је подсетио на чињеницу да су земље Западне Европе и приликом уласка земаља Ценатралне Европе у Унију сугерисале да це оне само ”узети оно што је добробит од чланства у ЕУ, а неће допринети ништа.”
”То је лаж. Ако погледате последње стопе привредног раста видећете да су земље Централне Европе много изнад европског просека. Сада имамо ситуацију да су јавност и медији Западне Европе углавном против проширења говорећи да ће то довести нове земље које ће опет узимати новац. А проширење би заправо оснажило целу ЕУ политички, економски и безбедносно”, оцењује Сијарто.
Он је позвао земље чланице да се не жале само на утицај других играча као што су Кина, Турска или Русија на Западни Балкану већ да ”уђу у такмичење” и дају региону и свом суседству ”бољу понуду” ”Ми имамо интерес да интегришемо Западни Балкан у ЕУ ”, наводи Сијарто и додаје да је на основу историје Мадарске и остатка Централне Европе убеђен да су интеграције најбољи начин да се превазиђу тензије на Западном Балкану.
Шеф мађарске дипломатије очекује да би током мандата следеће Европске комисије ипак требало да дође до озбиљних помака у процесу проширења. ”Наша подршка проширењу је у мањини у ЕУ чије политичко руководство тренутно не подржава толико проширење. Али после европских избора имамо дебату о новим саставу Европске комисије и надамо се Комисији која ће се више залагати за проширење и упешнијем комесару”, наглашава Сијарто .
На питање Танјуга да ли 2025. годину види као и даље реални за приступање нових земља чланица ЕУ Петер Сијарто понавља став Мадарске да би до тога требало да дође и раније. ”До 2025. година имао још око 2000 дана. Зашто би требло толико да цекамо? Нема разлога за то”. закључује Сијарто.