Закључци Савета ЕУ о проширењу један су у низу сигнала који указују да је политика проширења ЕУ у проблему, наводи се у тексту „Дојче велеа“ и оцењује да је ЕУ на путу да изгуби кредибилитет, а Западни Балкан наду у проширење.
Подсећа се да је ЕУ поново одложила одлуку покретању приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом и наводи да је овога пута изговор био „техничке приороде“ јер је Савет ЕУ, како се наводи у закључцима министарског састанка, „на располагању имао ограничено време за тако важно питање“.
“Дојче веле“ наводи да се чини као да је заседање Бундестага, који по немачком закону мора да се изјасни о отварању приступних преговора са земљма кандидатима, а који би о томе требало да расправља тек у септембру, послужило као додатно оправдање – на првом месту Француској, која од доласка председника Емануела Макрона на власт и покретања стратегије „прво унутрашње рефоме Уније“, има све мање апетита за проширење.
Наводи се да се у закључцима нашла и толико пута понављана фраза да је ЕУ „опредељена да настави проширење и да је то кључна политика Уније“ и оцењује да је она готово изгубила смисао због присутних индикација да је проширење ЕУ на Западни Балкан успорено готово до самог заустављања.
„Поновно одлагање одлуке о Албанији и Северној Македониј велико је разочарење и хладан туш за Скопље и Тирану. То је лош сигнал који се можда и може прогутати, ако у октобру буде позитивне одлуке. Ако је не буде, онда можемо да прогласимо политику проширења мртвом јер је већ врло болесна и на самрти”, каже за ДЊ Александра Штиглмајер из Европске иницијативе за стабилност.
У тексту се даље наводи да су, истини за вољу, земље централне и источне Европе, балтичке земље, али и Европска комисија дали безрезервну подршку земљама Западног Балкана на њиховом путу ка чланству.
Европски комесар за приступне преговоре Јоханес Хане упозорио је да одлагање и недоношење одлуке о земљама које су испуниле све што је од њих тражено доводи у питање кредибилитет ЕУ и њен утицај и подстицај на Западном Балкану.
„Проширење је стратешка инвестиција у мир, демократију, просперитет и безбедност Европе. Неодлучност и нерешавање нису опције“, поручио је Хан након састанка европских министра у Луксембургу.
Наводи се да су након овогодишњег извештаја Европске комисије о напретку земаља у процесу проширења и поготово након закључака Савета ЕУ о проширењу, Северна Македонија и у нешто мањој мери Албанија остале с надом у октобрар 2019. године, БиХ је остала с још једном Мапом пута уместо очекиваног мишљења о кандидатском статусу, а Србија и Косово добили су извештаје са можда и највише критика до сад.
У тексту се наводи да узроке свакако треба тражити на обе стране, и у ефикасности у спровођењу реформи на Западном Балкану, али и у политичкој вољи ЕУ.
У Центру за европску политику у Бриселу објашњавају да је до овакве ситуације дошло како због „лошег тренутка“ због европских избора, али због очигледне „национализације проширења“.
„Видимо да се земље чланице руководе овим досијеом већ извесно време и да упркос ставу Европске комисије понекад повуку кочницу без да таква одлука има утемељење у стварном напретку земља у процесу проширења“, сматра Корина Стратулат из Центра за европску политику. У разговору за “Дојче веле“ она објашњава да су такве одлуке често инициране унутрашњим политикама земља чланица и да носе опасност од подривања кредибилитета целе ЕУ и процеса проширења.
„Наравно да се реформе у земљама Западног Балкана не спроводе због процеса проширења већ због добробити сопственог народа, али то је и део процеса који има јасне кораке. Не можете да тражите резултате од тих земља, ако ви сами не одговорите на те резултате. То поставља питање колико је ваше ангажовање озбиљно“, каже Корина Стратулат.
У тексту даље се поставља питање на чему би се заснивала трансформативна моћ и утицај ЕУ ако она изгуби кредибилитет у региону. Наводи се да ће се, с друге стране, ако земље Западног Балкан изгубе наду у процес проширења, оне окренути на другу страну.
„Тада ће се отворити врата Русији, Кини, Турској. ЕУ ће изгубити Западни Балкан, а регион ће изгубити светионик који их је водио у реформама и политикама. А то је катастрофална слика“, упозорава Штиглмајерова. Према мишљењу аналитичарке Стратулат, „односи региона и ЕУ су као емотивни однос који је после толико година изгубио страст“.
„Потребно је да у наредном периоду померимо фокус са процеса који подразумева техникалије, услове и датуме и да се фокусирамо на сарадњу преко које ћемо да схватимо зашто све ово радимо. Да заједно радимо на практичним стварима које су од интереса и за ЕУ и за регион као што су: финансијско-економска питања, миграције, безбедност, геополитичка стабилност, борба против тероризма, демографија, клима. Разумевање колико смо потребни једни другима, да смо сви у истом броду и весламо на исту страну, може да оживи љубав и прелије се и на процес проширења”, закључила је она.