Хоће ли попут Петра Порошенка, доскорашњег председника Украјине, и црногорски председник Мило Ђукановић присуствовати инаугурацији нове цркве у својој држави, заједно са васељенским патријархом и помилованим расколничким архијерејима?
Председник Ђукановић, према сопственим речима, изненадио би се ако Васељенска патријаршија не би признала аутокефалност „Црногорске православне црквви“, а своје очекивање поткрепио је тврдњом да би, ако то не учини, то било супротно канонском праву и темељном принципу етнофилетизма. „У складу са овим принципом који сам поменуо, организација православне цркве прати организацију државе”, рекао је Ђукановић.
Што се тиче признавања црногорске аутокефалности, дилему око тога нема протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, члан Правног савета Митрополије црногорско-приморске, али је његово мишљење потпуно супротно од оног које је изнео Мило Ђукановић.
Свако има право на своја очекивања, али без обзира на то колико неко призива „украјинизацију” Црне Горе, то је немогуће, јер ситуација није иста, каже Џомић у изјави за „Политику”.
„У Украјини је постојао некадашњи канонски митрополит, који се са делом јерархије одвојио од Московске патријаршије, од своје мајке цркве. Овде није таква ситуација, јер се канонска јерархија није одвојила од Пећке патријаршије, односно СПЦ. Денисенко („почасни патријарх” новоформиране украјинске цркве) и Дедеић, иако им презимена почињу на Д, немају никакве везе у канонском смислу, јер Мираш Дедеић никада није био епископ“ – наглашава Џомић.
Он је, наиме, рашчињени свештеник, којем је ту казну изрекла управо Васељенска патријаршија, за разлику од Филарета Денисенка, којег је рашчинила Руска православна црква. Иако се највише препоручивао за место поглавара, попут Дедеића сада, Денисенко, на крају, није изабран на чело новоформиране украјинске цркве, али остаје аргумент да у Црној Гори, осим архијереја СПЦ, не постоји никаква друга, ни канонска ни расколничка, православна јерархија.
Свако има право да се обраћа коме год хоће, али је црквени поредак више него јасан и ту нема места за било какве спекулације, попут оне да је обавеза једне цркве да прати границе нове државе, додаје наш саговорник.
„Сва историја цркве из времена римског царства, када су настајали канони, управо демантује тај принцип, јер је у једној римској држави постојао принцип пентархије, односно постојало је пет патријаршија: Римска, Цариградска, Јерусалимска, Антиохијска и Александријска. Такође, довољно је да погледате пример Чешке и Словачке, две независне државе које имају једну православну цркву на својим територијама, али се то види и на другим случајевима. Такви ставови немају никакво канонско упориште“ – истиче протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.
Крајем маја на литургији у Кијеву, коју су служили Епифаније Думенко, поглавар новоформиране „Православне цркве Украјине” (ПЦУ), и митрополит француски Емануил из Васељенске патријаршије, учествовао је и свештеник „Црногорске православне цркве” Борис Бојовић.
Реаговала је на то СПЦ, а убрзо су се огласили и домаћин „Православна црква Украјине”, али и Васељенска патријаршија. ПЦУ је саопштила да, иако је у прошлости имала контакте са представницима ЦПЦ, сада је, после добијања Томоса о аутокефалности, у општењу само са оним црквама које признаје Васељенска патријаршија, што значи, како се додаје, да је признавање „Црногорске православне цркве” искључено.
Коментар је стигао и из канцеларије за односе с јавношћу Васељенске патријаршије: они су учешће у литургији свештеника ЦПЦ назвали инцидентом и појаснили да је Цариград у канонском јединству са СПЦ и да препознаје једино њену јурисдикцију на територији Црне Горе.
Седмица ме/Политика