Неприхватљива је идеја албанизације Бошњака, Угљанин некада игра турску, некада албанску, а у ствари ускоинтересну игру с циљем да се што дуже одржи на политичкој сцени
Мислим да смо коначно на корак до отварања нове странице политичких односа у Санџаку. Ту мислим и на сазревање политичке сцене овде, али и на сазревање ставова Београда према санџачкој политичкој сцени, каже у интервјуу за „Политику” председник Странке правде и помирења (СПП) и народни посланик Муамер Зукорлић поводом најновијих догађаја у Бошњачком националном већу (БНВ) и све чешћих пуцања шавова у коалицији између СДА Сулејмана Угљанина и СДП-а, чији оснивач је Расим Љајић.
„На силу су прављени савези, не зато што је неко сродан у политичком програму или је постигнут договор око неких политичких циљева или метода, него зато што је неко израчунао да би двојица требало да буду против трећег јер је он све јачи и опаснији. Често је то било и под менторством разних фактора изван Санџака, а врло често и изван државе. То је била јако нездрава ситуација која је имала негативне рефлексије на безбедносне и развојне и на целокупне односе у Санџаку“ – истиче Муамер Зукорлић.
Да ли је ово завршна фаза таквих односа?
Ти односи су у поодмаклој фази ферментације и више не могу да опстану. Коалиција између Угљанинове и Љајићеве групације много је краће трајала него што је очекивано зато што није дала резултате у облику политичког тријумфа. А друго, антагонизам између њих и политички и идеолошки, али и у сфери међуљудских односа, много је јачи него нужда која их је натерала на тај загрљај. До краја разуларено Угљаниново понашање дефинитивно ће помоћи да се заврши ова декада безакоња у БНВ-у, праћена свим и свачим, осим интересом Бошњака и улогом коју би БНВ требало да има. Сада Угљанин, због све очитијег губљења политичког утицаја у Санџаку и зато што је бачен у сенку пошто није изабран за председника БНВ-а, а нема ни монопол у већу, све очитије креће с провокацијама према држави, с обрачунима и тешким речима према коалиционим партнерима, чак и према сарадницима. Заправо, није на помолу само пуцање коалиције, мислим да је и СДА на корак до неког распада јер, према мојим информацијама, већ постоји жесток сукоб између Угљанина и председника општина у Сјеници и Тутину. Чак је било и физичких обрачуна између Угљанинових телохранитеља и неких високих чиновника у тој странци.
Да ли је због свега тога могуће прекомпоновање политичке сцене на овом простору, где би ваш СПП ушао у неку коалицију у локалним скупштинама или у БНВ?
Процес распада владајуће већине у БНВ-у се лако може пренети и на локалне управе. Могуће је прекомпоновање тих већина, у којима би једино освежење био СПП, јер ми смо једини фактор који није потрошен и окаљан. Ми смо спремни за разговоре о могућој сарадњи, али то зависи и од других политичких фактора, СДП-а и свих других, укључујући и српске странке, СНС и СПС, које имају одборнике и које у Санџаку нису безначајне.
Је ли и Угљанинов захтев за специјални статус Санџака провокација некога ко губи?
Свакако да јесте. Али то је показало и сву природу Угљанинове политике. Он је цепао Исламску заједницу 2007, отео нам је БНВ уз помоћ државног апарата 2010. године, и сад поново цепа БНВ. Имате једну природу самовоље и ауторитарности, који када лично није задовољан, спреман је да запали све око себе, само да би то задовољство поправио.
А за какав статус региона се ви залажете?
Наша визија је Санџак као прекогранична регија с одређеним степеном аутономности уз поштовање суверенитета и Србије и Црне Горе. Затим Санџак као раскршће ауто-путева, са својим аеродромом, као трговинска слободна зона, као тачка сусрета, а не судара, који ће релаксирати целокупне односе Србије с Црном Гором, БиХ и с целокупним албанским корпусом. Санџак је тачка где све ове земље и народи имају историјске, демографске или политичке везе и интересе. А Угљанинова визија је коришћење питања статуса Санџака за остварење личних и страначких интереса. Када се они остваре, он заборави и Санџак и специјални статус и аутономију, што смо имали прилике раније да видимо.
Есад Џуџо каже да га са чела БНВ-а смењује проалбанска струја у СДА. Ко заговара албанизацију Бошњака?
Не би требало ни потцењивати ни запостављати историјске, етногенетске и културно-верске везе између Бошњака и Албанаца. Али Бошњаци не би смели да буду коришћени за дневнополитичке циљеве, поготово би требало да буду веома опрезни код тешког питања статуса Косова, јер на Косову живи тридесетак хиљада Бошњака. Међутим, ово што Угљанин ради је коришћење запаљивог материјала за личне и партијске потребе. У његовом пакету провокација је и форсирање те релације с Албанцима, а поготово је неприхватљива идеја албанизације. Он би у случају реакције Београда глумио жртву и добио неке гласаче у Санџаку. Можда је Есад Џуџо требало све ово раније да схвати, а не да чека 30 година, јер Угљанин некада игра турску игру у Санџаку, некада албанску, а све те игре су с његове стране неискрене. Он у ствари игра своју игру, која има за циљ да њега што дуже одржи на политичкој сцени. Све остало је чиста манипулација.
Политика