Председник Праве Црне Горе Марко Милачић учествовао је на другом међународном симпозијуму под називом „Последице бомбардовања Југославије осиромашеним уранијумом 1999“ на Универзитету у Нишу, у организацији Адвокатске канцеларије Алексић.
Милачић је поручио да „само осиромашени ум може постати део организације која га је бомбардовала осиромашеним уранијумом“.
„Долазим из Црне Горе у којој званично влада такав ум: до те мере осиромашен да је по диктату ментора, такође осиромашених умова, угурао на силу, мимо воље већине и мимо референдума, моју земљу у окриље НАТО-а.“
Председник Праве Црне Горе је подсетио да је 30. маја 1999. године Црна Гора имала блиски сусрет са осиромашеним уранијумом.
„Бомбардовано је полуострво Луштица и рт на њему — Арза. То је бисер и капија Боке Которске, на којој се налази тврђава подигнута за време Аустроугара. НАТО је испалио скоро 500 пројектила из топа на авиону А-10 Тундерболт. Око 300 пројектила било је са пенетратором од осиромашеног уранијума.
Голим рукама чистили
Исти дан, сведочи Милачић, на терен су изашли припадници Војске Југославије.
„Један од њих је мој пријатељ Веселин Јањушевић. Голим рукама сакупљао је фрагменте пенетратора од осиромашеног уранијума заједно са двојицом сабораца, превезао то у објекат бивше аустроугарске извиднице, где радиоактивни отпад остаје дужи период. Док они голоруки чисте тај отров, НАТО војници и пилоти, још на војним обукама, у приручнику под одељком ’Златна правила‘ уче да се на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођене пројектилима са осиромашеним уранијумом обавезно мора носити маска.“
Ови млади војници, каже Милачић, нису читали НАТО уџбенике и нису бежали на удаљеност од пола километра, већ су били у епицентру највеће радијације по глави становника у том тренутку, на читавој планети, усред бисера Боке.
„Имали су циљ да се таквом примитивном деконтаминацијом што брже уклони што више осиромашеног отрова, ризикујући животе и здравље. Спавали су и боравили на двадесетак метара од депонованог материјала, чувајући да народ и деца са тим не дођу у додир. Тек две године након тога почела је званична деконтаминација и од процењених 88 килограма, уклоњено је мање од 80 килограма. Годинама након тога, све до данас, мерења зрачења на рту Арза варирају од извршиоца мерења. Распон је од 50 до 350 пута више од локалног нивоа природног фона зрачења. Терен око Арзе контаминиран је у кругу 20-30 километара од самог места дејства муниције.“
Милачић тврди да се о свему овоме у Црној Гори не говори.
„Обичан свет, а пре свега млад о овоме махом не знају ништа. Разлог је једноставан: осиромашени умови који су нас бомбардовали осиромашеним уранијумом, на власти у мојој земљи одржавају и контролишу њима сродне осиромашене умове који су сами по себи криминогени и радиоактивни. Они нас без прекида бомбардују радиоактивном осиромашеном пропагандом.“
Милачић каже да је његов друг који је голорук чистио Арзу, данас, због тога што је противник осиромашених умова, окарактерисан као непријатељ државе. Као дипломирани правник вози такси.
„То је херој, а дужност моје генерације и млађих генерација јесте да се угледамо на такве људе и да радимо исто што и они: уложимо сваки атом наших снага у борбу против осиромашених умова.“
Милачић је закључио:
„Желим да поручим свим атлантистима где год били: господо из НАТО савеза и ваши домаћи најамници — заразнија је наша тежња за слободом, него сав ваш осиромашени уранијум!“
Конференцији су присуствовали гости, стручњаци из различитих области из Италије, Немачке, Русије, Кипра и Кине, бројни генерали, међу којима су Божидар Делић, Золтан Дани и други.
Спутњик