Како је Приштина сахранила бриселски дијалог

Укључивање Вашингтона и Москве у разговор Београда и Приштине је једно од решења да бриселски дијалог поново исплива на површину. Иако обе стране тврде да дијалог нема алтернативу и да замрзнут конфликт никоме не одговара, привремене косовске институције одбацују сваку могућност да укину трговинску блокаду, због чега се из Београда најављују контрамере. После одлагања самита регионалних лидера у Паризу, неизвесно је када ће и у ком формату уопште бити настављен дијалог. Одлазећа бриселска администрација није у стању да преговарачки процес доведе до краја и логично је да би у решење овог проблема био укључен највећи ауторитет за Албанце – Вашингтон, али и Москва која би била гарант Београду да ће све што буде договорено за преговарачким столом бити испоштовано.

Министар спољних послова Ивица Дачић каже да су можда била и превелика очекивања да ће се одржати састанак у Паризу јер се, како је рекао, знало да председник Француске Емануел Макрон неће заказати такав састанак уколико Приштина не укине таксе на робу из централне Србије и БиХ. Сматра да је највише поражен Хашим Тачи који је изјавио да је тиме поражено Косово јер је означено као разлог за отказивање самита.

„То је била прилика да се откочи дијалог. Само тражимо да се мере које су препрека дијалогу, односно да се таксе, које су политичка, а не економска мера, укину пре наставка дијалога”, рекао је Дачић, наводећи да Београд жели да се дијалогом дође до решења. „Нама је сада од кључне важности да нађемо неко компромисно решење. Тог решења не може да буде наметањем да Србија мора да призна Косово као независну државу на целој њиховој територији. То не може да буде компромис”, рекао је Дачић.

Отказивање париског састанка за неке у међународној заједници је сигнал да би САД можда требало значајније да се укључе у тај процес. Ивица Дачић пак каже да за сада нема најаве промене формата дијалога. Ако се буде дошло до договора између Београда и Приштине, додаје Дачић, то ће морати да буде верификовано у УН, где ће се питати и Кина, САД и Русија. Казао је и да ЕУ у овом тренутку има проблеме кадровске природе који ће морати да буду решени пре него што се настави решавање косовског питања.

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот одбацује могућност да се Америка активније укључи у преговарачи процес и наводи да америчка влада неће водити процес између Београда и Приштине. Наглашава да је то посао за ЕУ, али да би трајно решење требало да постигну преговарачи Београда и Приштине. „Не може међународна заједница рећи једно или друго и да сви то примене. Мора бити нешто што је трајно, што се може спровести, а не нека неспроводива идеја. Отворени смо за решење и отворени смо да видимо какав је договор између Београда и Приштине, а знамо и да неће бити договора ако нема преговора”, рекао је Скот.

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин одбацио је спекулације да би Москва могла да „тргује” са Западом у погледу Косова. Он је за „Политику” рекао да је Русија спремна да помогне Србији у оној мери у којој она то затражи. „Политику овде одређује Београд. А Русија ће увек подржати ваше легитимне захтеве и ваш избор. А што се тиче ’трговине’ нечијим интересима, тај термин потиче из речника наших опонената. Наше пријатељство је искрено и проверено временом”, рекао је Чепурин.

Министар одбране Александар Вулин каже да је територија КиМ под принудном управом Уједињених нација и да је највећи извор нестабилности у региону, као и да је Приштини јасно да кроз преговоре неће добити државу, чему су се надали. „Ми смо пристали на једну форму разговора под покровитељством ЕУ и док се сви не буду сагласили, нема укључивања ни Америке ни било кога другог”, рекао је Вулин и истакао да Албанци беже од сваке врсте разговора.

Нагласио је да, нажалост, недавни догађаји нису обећавајући и да се ситуација не мења.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже за „Политику” да је очекивао да ће косовски Албанци бити тврди и да неће тако лако укинути таксе, али истиче да није очекивао да ће ЕУ бити толико мека. Био је, додаје, уверен да ће Брисел због свог престижа и статута релевантног преговарача предузети нешто да их укроти и да им покаже да се та тврдоћа једноставно не исплати.

„Брисел је у овом случају подбацио и пустио је Приштину да екстремистички наставе да делују. Јасно је да је ЕУ изгубила потпуно кредибилитет и да је Бриселски споразум мртав. Ово је битна порука за Београд да све што нам је гарантовала ЕУ, не стоји и нема ко да нам гарантује да ће ишта бити спроведено, ако не могу да присиле Приштину да укине таксе од 100 одсто на робу из централне Србије. Потребно је да ми поништимо Бриселски споразум и да поново успоставимо исто стање које је на Косову постојало пре шест година”, истиче Анђелковић и сматра да би укључивање САД и Русије било решење за добијање конкретних дипломатских резултата.

Политика