Кандидати за председничку номинацију америчке Демократске странке суочиће се први пут у дводелној телевизијској дебати, у покушају да представе себе као најбољег противника председника Доналда Трампа на изборима у новембру следеће године, пишу амерички медији и указују да би расправа могла да се претвори у оштар сукоб личности и политика.
Кандидати демократа суочиће се опет крајем јула, а затим сваког месеца од септембра, преноси Радио Слободна Европа (РСЕ).
Прва унутарстраначка гласања по савезним државама, такозвани прајмарис, почињу у фебруару, а завршавају се у јуну следеће године. Председнички избори ће бити 3. новембра 2020.
Прва телевизијска дебата за мање познате кандидате биће прилика да се представе на националном нивоу, док ће они познатији морати да бране своје раније контроверзне политике или делове своје прошлости, оцењује телевизија НБЦ њуз која организује дебату.
Због великог броја кандидата, одлучено је да се дебата подели на два дела – по десет њих расправљаће у среду и четвртак, али и поред тога неће имати пуно времена, указује НБЦ. Сваки кандидат ће имати 60 секунди за одговор на питање и 30 секунди да одговори на потпитање.
https://twitter.com/GOP/status/1144017564500144130
Прве вечери ће наступити сенатори Кори Букер, Елизабет Ворен и Ејми Клобучар, затим чланови Представничког дома Тим Рајан и Тулси Габард, бивши чланови Представничког дома Бето О’Рурк и Џон Дилејни, као и градоначелник Њујорка Бил де Блазио, бивши министар за становање Хулијан Кастро и гувернер Вашингтона Џеј Инзли.
У четвртак ће на бину изаћи бивши потпредседник САД Џо Бајден, сенатори Берни Сандерс, Камала Харис, Кирстен Џилибранд и Мајкл Бенет, те градоначелник места Саут Бент Пит Бутиџиџ, члан Представничког дома Ерик Свалвел, бивши гувернер Колорада Џон Хикенлупер, предузетник Ендру Јанг и књижевница Маријен Вилијамсон.
Неколико претендената неће учествовати ове недеље у дебати јер нису испунили критеријуме – макар један одсто подршке у три засебне релевантне анкете или прикупљање новца од најмање 65.000 различитих донатора.
Према сајту Рилклирполитикс, који сакупља резултате анкета и рачуна њихов просек, Бајден води с око 32 одсто подршке гласача демократа. Следе Сандерс са 16 одсто, Ворен са 14, Харис и Бутиџиџ са по седам, па О’Рурк са 3,3, Букер са два и Јанг и Клобучар с око један одсто подршке. Остали имају мање од један одсто.
Према општим оценама, сенаторка Ворен је лоше прошла на жребу који је одредио учешће у дебати, пошто неће имати прилику да се суочи с највећим ривалима, Бајденом и Сандерсом, указује портал Хил.
For tonight’s #DemDebate, be sure to follow @TeamTrump, @TrumpWarRoom, @Parscale, @KayleighMcEnany, @TimMurtaugh, and @Marc_Lotter for RAPID RESPONSE, FACT CHECKING, and the TRUTH! #MAGA #KAG Sorry, I’m on Air Force One, off to save the Free World!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) June 26, 2019
Ипак, како наводи Хил, то би могла бити и прилика за Ворен пошто ће више моћи да користи време за свој детаљан политички програм, који је већ добио похвале и инспирисао један од њених слогана „Ворен има план за то“.
Бајден улази у прву дебату као фаворит и најискуснији учесник дебата, али и као главна мета ривала који ће се вероватно фокусирати на његове последње спорне изјаве, истиче Волстрит џурнал.
Бивши потпредседник трећи пут је у кампањи у настојању да уђе у Белу кућу, мада је сада први пут фаворит и најискуснији учесник дебата – 76-годишњак је учествовао у најмање 16 дебата као председнички или потпредседнички кандидат, али, како пише њујоршки лист, никада није био толико подложан нападима више противника.
Бајден је своју пажњу до сада фокусирао на Трампа, с упозорењима да би актуелни председник могао да уништи земљу ако буде изабран за други мандат. Међутим, поставља се питање да ли ће Бајден моћи да потроши већину времена у дебати нападајући Трампа или ће морати да брани своју историју током четири деценије у политици, указује Волстрит џурнал.
Сада ће се Бајден вероватно суочити с питањима о недавној изјави да је у Сенату некада сарађивао с двојицом сегрегациониста, што је описао као уљудност у то време.
Његови ривали би га могли напасти и због скорашње подршке – пре него што је променио позицију – забрани федералног финансирања за неке услуге абортуса. Обе епизоде, истиче лист, већ су изазвале оштру реакцију ривала.
Најважнији догађај ране председничке кампање послужиће као микрокосмос ширих питања, пре свега да ли кандидати треба агресивније да се међусобно нападају или да се фокусирају на председника Трампа, оцењује агенција Асошиејтед прес.
Друго важно питање, наводи АП, јесте тензија између два крила Демократске странке. Једно тражи одважно деловање по питању здравствене заштите и климатских промена, са захтевом да се покрене поступак за опозив Трампа, док друго тражи прагматични приступ с истом политиком, али и сарадњу с републиканцима.
Док би сукоб два крила и кандидата могао да ескалира, познатији демократски кандидати признају да би претерано агресиван став могао негативно да се одрази, а такође је нејасно, указује АП, ко би имао користи ако би Бајден или неки други кандидат с врха пао неколико месеци пре него што почну прва гласања.
Мање познати кандидати не могу да приуште себи уздржаност у дебати која је њихова прва прилика да изнесу ставове у ударном телевизијском термину. АП оцењује да и кандидати који су у средини по анкетама морају да нађу начин да буду примећени, али да не изгледају претерано агресивни, што многима од њих намеће дилему, имајући у виду да демократски гласачи желе кандидата који је довољно снажан да победи Трампа.
Мада су неписана правила до сада спречавала да демократско председничко надметање прерасте у свеопшти рат, та правила ће бити на проби у среду и четвртак. Ипак, оцењује АП, не очекује се ескалација која би демократе одвела на ниво републиканске председничке дебате 2016. године, испуњене личним нападима.
С друге стране, међу лидерима Демократске странке постоји бојазан да ће се дебата претворити у хорор шоу, пише портал Политико и додаје да ће се милиони Американаца ове недеље први пут сусрести с низом демократа који покушавају да победе Трампа, што је управо страх врха партије.
Двадесетак изабраних функционера демократа, страначких шефова, лидера синдиката и оперативаца, открило је у изјавама за Политико страх да ће се дебата изобличити у двовечерњу тучу.
Неколико је разлога због којих кандидати могу да појачају нападе данас и сутра, пише Политико. Пре свега, Бајденови ривали све више показују спремност да га нападну. Такође, прва дебата долази у време када је низ кандидата једва приметан у анкетама и очајно жели свој велики тренутак.
Почетак кампање може пасти у заборав када избори крену следеће године. И републиканци су на страначким изборима 2016. имали свој циркуски спектакл, а Трамп је ипак успео да уђе у Белу кућу, наводи Политико.
Ипак, изгледи за суочавање с актуелним председником после вишемесечног демократског крвопролића и даље брину многе у партији, пише Политико и указује да поларизујућа кампања из 2016. и даље утиче на бриге демократа о тешкој битки 2020. године, пошто страхују да би страначки избори могли да изнедре оштећеног кандидата и подељену партију, при чему би овонедељна дебата могла да покрене управо такву врсту трке.
Бета