Медији у свету не престају да се баве здравственим стањем немачке канцеларке Ангеле Меркел и након њене изјаве да је добро.
Званичници су од почетка покушавали да умање забринутост за канцеларкино здравље, а портпарол Штефан Зајберт је рекао да ниједан састанак неће бити отказан.
Немачка влада је у петак саопштила да је Меркел, која се налази на самиту Г20 у Јапану, одличног здравља.
„Слике из Осаке показују да је канцеларка веома активна и здрава, да ради свој посао и присуствује заказаним састанцима“, рекла је портпаролка Мартина Фиц.
Сама канцеларка је навела да разуме новинаре који се распитују о њеном здрављу, али и рекла да је „добро“.
„Уверена сам да ће те реакције нестати исто онако како су се појавиле“, рекла је она по завршетку самита у Осаки.
Немачки медији су одмах почели да износе различите дијагнозе, па је тако таблоид „Билд“ писао да је реч о хипогликемији, а можда и о дијабетесу, док лекар-консултант Криштоф Шпехт каже да не мисли да се канцеларка тресла од врућине него од „инфекције или упале“, а некадашњи саветник канцеларке, Волфганг Новак је окривио „непрестани стрес, распоред који не оставља ни минут одмора и мањак сна“.
Питање о здрављу канцеларке је поделило јавност на оне који желе да знају шта се с њом дешава и на оне који сматрају да је то приватна ствар, наводи „Кроа“.
„Лепо је мислити да је здравље Ангеле Меркел приватна ствар, као што то јесте за друге људе, али то није тако једноставно“, навео је канал РТЛ у одговору историчару који је за лист „Велт“ изјавио да су „и политичари људска бића“.
„Кроа“ пише да је у Немачкој, као и у Француској, здравље политичара „табу тема“, а „Велт“ наводи да је некадашњи канцелар Вили Брант дуго скривао да болује од депресије, док је Хелмут Шмит више пута био у болници.
Здравствени проблеми које Меркел евенутално има, наводи „Кроа“, могли би да послуже њеним политичким противницима као „муниција“ у време када је она већ политички ослабљена на челу посвађане коалиције. Меркел је раније најавила да ће се повући из политике када јој 2021. истекне мандат.
„Велт“ наводи да се, сваки пут када здравствени проблеми политичара изађу у јавност, поставља питање ко заправо влада и ко профитира од постојеће слабости, а француски „Фигаро“ пише да се у том погледу европска и америчка пракса много разликују и да је здравље председника САД Доналда Трампа, као најстарије особе на том положају, увек предмет огромне пажње док су здравствени проблеми француских председника Жоржа Помпидуа и Франсоа Митерана почели да се појављују у медијима тек после њихове смрти.
Како пише тај француски лист, у Француској и Немачкој постоји обавеза лекарске тајне која се односи и на политичаре, иако је та тајна често слабила њихов положај. Француски устав предвиђа могућност да председник буде смењен због свог здравственог стања, али се не дефинишу конкретна стања која би могла довести до смењивања.
Тако се све до смрти Жоржа Помпидуа 1974. није знало да он има рак крви, а Франсоа Митеран је пет месеци по ступању на чело државе такође добио рак. Међутим, иако је у кампањи обећавао да неће крити податке о свом здрављу, лажни извештаји су објављивани и наредних 10 година.
Немачки канцелари су у више пута „заобилазили истину“ о стању свог здравља. Лист „Тагесшпигл“ наводи да су у време када је Хелмут Кол хоспитализован због операције колена, његови сарадници тврдили да има кијавицу, што је било редовни изговор за болест канцелара. Тако је под маском кијавице Конрад Аденауер имао упалу плућа, а Хелмут Шмит патио од несвестице. Депресија Вилија Бранта је остала државна тајна све до његове оставке.
С друге стране, у САД и Великој Британији је транспарентост постављена као једна од највећих врлина у политици. Или бар тако изгледа, наводи „Фигаро“.
Иако у САД ништа не обавезује председнике да објављују извештаје о свом здрављу, они традиционално то чине. Доналд Трамп тако тај извештај објављује сваке године, са свим главним показатељима, а лекар Беле куће је 2018. оценио да Трамп има „невероватно добре гене“.
Та врста публицитета је уобичајена у САД. Познато је да је некадашњи председник Џими Картер имао хемороиде, а да се Џорџ Буш Млађи умало угушио перецом и да су му, док је био дете, оперисани крајници и циста.
Иста традиција постоји и у Великој Британији, па је пре избора 2004. Тони Блер открио да има „мање срчане проблеме“ и да ће ићи на операцију, иако га ништа није обавезивало да то каже.
Извештаји о здравственом стању су за америчке председнике често питање имиџа и представљања у најбољем светлу. Како наводе медији, лекари Џералда Форда су истицали и његове сексуалне способности.
Насупрот томе, када је Роналду Регану оперисано дебело црево, уопште није поменуто да је имао рак, а о Алцхајмеровој болести коју је имао се није знало све док је био на челу САД. Здравствено стање Џона Кенедија је и даље државна тајна.