Повратак Русије у Парламентарну скупштину Савета Европе, у Москви су доживели као велику дипломатску победу, која је створила наду да је то почетак распада ланца западних санкција, уведених после рата у Донбасу и повратка Крима матици земљи.
Истовремено, та одлука изазвала је огорчење Украјине и њених савезника, Грузије и прибалтичких земаља, бивших совјетских република, јер су свесни тога да попушта стега око Русије.
Савет Европе је причаоница, не доноси законе, и многи му не придају велики значај, осим кад се пише о великим платама руководилаца. Али одлуке ове организације може да загорча живот, јер стварају лошу слику о држави која се критикује.
Страх Петра Порошенка, који је огорчено изјавио да је одлука из Стразбура пут за скидање санкција ЕУ, разумљив је. У Кијеву треба да схвате сигнал и да почну да траже компромис са становницима Доњецке и Луганске области.
Док је био на власти, Порошенко је избегавао реализацију минских договора и само му је било важно да се продужавају санкције Русији, од којих велику штету има и Европа.
Спремност Русије да плати „чланарину“ и за минуле године, под условом да јој се врате сва права, у Кијеву су доживели као продају демократије. Али не ради се само о 60 милиона евра, већ о много већем новцу.
Због санкција, земље ЕУ губе много више. Пре сукоба у Украјини трговинска размена између Русије и ЕУ је достигла максимум – чак 417,7 милијарди долара. Због тога ће сигурно доћи на дневни ред и укидање економских санкција.
И за Србији је важно да Русија што пре нормализује и економске и политичке односе са Западом.
Тиме ћемо скинути бар део бремена, јер неће бити сталних притисака да се прикључимо санкцијама против Москве.
