Бивши начелник Генералштаба Војске Србије генерал-пуковник Љубиша Диковић открио је шта су од њега тражили из хашког тужилаштва.
Диковић каже да је од њега тражено да оптужи генерале Небојшу Павковића и Владимира Лазаревића, али да он тако нешто није хтео да учини.
„Када су генерали Павковић и Лазаревић добровољно отишли у Хаг позван сам у канцеларију хашког тужилаштва у Београду и предложено ми је да их оптужим да су злочинци. Одмах сам им рекао: Тако нешто из мојих уста нећете чути. Нису наређивали злодела, већ како да се бранимо. Да јесу, рекао бих, а када нису, први вам кажем – нећу“ – испричао је Диковић за „Новости“.
Он је додао и да да су га уверавали како знају да је „диван“ командант, да је помагао Албанцима, али да одлуку није променио.
Наводи и да је добио позив да се због наводних ратних злочина јави у Бајину Башту и да га је тамо чекала Наташа Кандић са својим тимом.
„Овога пута хтели су да окривим Момчила Перишића“ – каже Диковић додајући да је и њој рекао да не зна ништа о пребацивању трупа у БиХ.
Када је постао начелник Генералштаба уследила је тужба да је у рату организовао злочине против цивила.
Генерал који је седам година водио нашу војску, каже и да се 2018. повукао, јер човек треба да зна када је време да оде.
Он наводи и да је био миран, јер је био свјестан тога да одлази после великог посла који је са својим сарадницима обавио.
„Сећам се 2012. првог састанка са новим министром одбране и његовог израза на лицу када смо разматрали којој војној сили да препустимо контролу ваздушног простора, јер више не моземо да дигнемо авијацију, а некада смо били четврти у Европи. Од тог времена до мог одласка велики је посао обављен“ – каже Диковић.
Према његовим речима, држава је тада била пред банкротом, а војска пред наређењем да иде кући на казан.
„Бројно стање око 30 000, а плата ни за њих. Продали смо силну опрему, милионе комада муниције свих калибара, противтенковске топове, стотине хиљада пушака, хаубице, хиљаде преносних ПВО система… Тенкове смо истопили у железари, а у државном фонду гдје је требало да се сливају та средства за такву реформу војске новца није било. На првим састанцима са новим министром смо предочили решење да у армију враћамо коришћена средства док се нова не набаве. Тако је заустављено пропадање“ – прича Диковић.
Он понавља да је био спокојан када је одлазио, јер зна како ће Војска Србије да изгледа за пет година и да ће српски пешадинац или артиљерац бити опремљен као и онај у Немачкој.
Подсећа да је било једно обраћање председника Александра Вучића из касарне у Панчеву и да је ту све речено.
„Ништа тако не би било да Александар Вучић није прво био министар, па премијер, па сада председник. Целог живота се руководим, принципом „Криво седи, а право говори“. Не бисмо ми данас говорили о борби на Косову и о Кошарама и Паштрику да није њега. Причали бисмо ко зна о чему. Не би данас официр пред светом и пред породицом опет ишао поносан што је одабрао тај позив“ – истиче Диковић.
Он каже да ће армија за пет година бити боља и самосвеснија.
„Знам и која је техника дошла, а која је уговорена и имате моју реч, сем ових авиона и хеликоптера за које сви знају, још много тога је замишљено“ – наводи Диковић.
Сећајући се јуна 1999. године и потписивања Куманосвског споразума Диковић каже да није био нимало срећан.
„Спремали смо се за бој са непријатељем на копну који сигурно не бисмо изгубили. Знам да би њихова одмазда са неба била страшна, али смо били спремни да одбранимо наше Косово“ – казао је Диковић у интервјуу за Новости.