Срби од Босне никада нису имали ништа

Када би се у БиХ уважавала воља свих, Срба, Хрвата и Бошњака и два ентитета, можда би и постојала шанса за њу. Разградња Дејтонског споразума почела је већ чином његовог потписивања. Увек на штету РС, никада науштрб Сарајева. А од нас су очекивали тек аплаузе, каже Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ. Подсећа да је таква пракса морала да буде заустављена 2007, али тврди да се та матрица и образац понашања и даље задржавају у неким главама, иако се реалност променила. То, каже, беспотребно мрцвари и зауставља напредак.

Милорад Додик (фото: Лола Ђорђевић)

– Прича је требало да заврши нестанком РС. Они сада мисле да треба преживети Додика и његову гарнитуру док не дође нека друга која ће направити неке тобож светске визије, а које треба да умање снагу РС – каже Додик у разговору за „Политику”.

Пита се како је могуће да неко покушава да нас увери да би овде било боље без РС: – Када би неко само могао да покаже једну одлуку коју је Сарајево донело а да је она користила Српској. Зашто неко мисли да би таквих одлука било када би РС изгубила снагу? На примеру Дрвара, српске општине у Федерацији БиХ, може се разазнати како би живео српски народ у БиХ, лишен снаге РС. Од БиХ никада нисмо имали ишта.

Каже да је у таквој БиХ главни план да функционише РС, али још додаје: – Сви ми који се бавимо политиком имамо неке своје планове. Неке од њих саопштимо.

Бошњачки политички лидери, додаје, не желе наставак евроинтеграција, јер када уђете у кандидатски статус, онда нема високог представника или је његова улога потпуно маргинализована.

– Зато то Бошњаци блокирају да кажу како су криви ови што неће у НАТО. Тврди се да оно што се тражи није чланство у НАТО-у, већ наводно Национални годишњи програм (АНП). Али и то је подвала, какав „национални” план. То може да буде једино заједнички програм, а не национални. Сада ми треба полако да пристајемо на то да БиХ има свој национални план, па смо следом тога сви једно.

Који догађаји су вас поново навели на то да доведете у питање опстанак БиХ?

Ништа што је везано за неко од појединачних питања, каква се овде јављају у континуитету. Већ за темеље БиХ, који су постављени на идеалистичким и идеолошким основама. Не може на чврстим темељима стајати творевина установљена на идеологији. Поготово не на оној коју пропагира Запад, који упорно хоће да конституише грађане. Нико није питао народе шта желе. Игнорисана је историја, као и разлози због којих се распала Југославија. И то је системска грешка. Створено је нешто што је требало да настави орбиту на принципима бивше земље. Само на другим основама и уз значајно међународно присуство. Наравно да то клеца. Они и даље одржавају мисао да је то због неких локалних људи или неразумевања, гурајући изнова исту причу с новим актерима. Али се показује да БиХ никако не може да се успостави.

Изгледа да у свету другачије гледају на овдашње прилике?

Сад би ми требали да поверујемо како нису криви они који су у неким далеким кабинетима замислили неоствариво, већ ми који од тог немогућег не можемо нешто да направимо. Интерес и присуство међународног фактора још су значајни и засновани на ароганцији и неуважавању локалних интереса. Ова БиХ опстаје само зато што у међународном ваздуху постоји замисао да тако треба да буде. Волео бих да ми неко нађе пример на ком се демантује чињеница да је БиХ све више у парализи. Све што се дешава управо потврђује да је реч о „пропалој држави”. На жалост људи који ту живе БиХ показује немогућност да функционише. Воље нема ни међу Србима, Хрватима ни Бошњацима. Свако из својих разлога акумулира све веће незадовољство Босном. Та акумулација постаје терет за кретање. Не може се то решити испуштањем акумулације.

Постоји ли излаз из тога и начин да се то превазиђе?

Морају се уважавати историјска прегнућа. БиХ није простор где ће се правити држава грађана. То је идеолошки пропала флоскула. Нико не каже да не треба уважавати грађанска права. Али не морају о томе да причају они којима су до пре две године, док се није појавила мигрантска криза, уста била пуна људских права, а сада о томе не проговарају. Како и да говоре када су поставили ограде на својим границама. Зашто то не превазиђу у Каталонији? Зашто то нисте превазишли с Великом Британијом? Заговорници БиХ хоће да је одрже силом. Кроз покушаје неких милитантних метода, спиновима, као на пример оном о паравојсци у РС. А ништа од тога се не докаже у међувремену. Па до покушаја Бошњака да спрече легитимно исказану вољу српског народа на нивоу БиХ, па осам месеци немамо власт.

Ми морамо остати у политици јачања суверенитета РС. И да оспоримо сваку врсту преноса надлежности која се десила без наше воље или притиском. Веровање странцима се испоставило као највећи промашај. БиХ је требало да буде подељена 1995, досад бисмо имали сарадњу из које би проистекла стабилна и уређена друштва, а сада немамо ништа.

Пре него што сте изабрани најавили сте другачије опхођење с амбасадорима у БиХ. Да ли је ваш гест према немачкој амбасадорки део те политике и како одговарате на тезе да је такав приступ допринос изолацији Републике Српске?

Каква је то дипломатија да проведете мандат радећи све против РС, избегавајући сусрете, подгревајући илузије и увек причајући против власти и РС? И сад кад одлази требало је да је дочекам и захвалим јој. Није била добра представница своје земље, Немачка је погрешила што ју је послала. Реч је о великој и моћној земљи, али памтимо и то да је та држава била у функцији разбијања Југославије. С амбасадорком која је имала негативан приступ према свему што је српско нормално је било запитати се да ли је Немачка изашла из матрице деведесетих. Али наш однос према одлазећој амбасадорки није наш однос према Немачкој. Имали смо тешку историју, Срби и Немци, и било је нормално да амбасадорка узме и ту чињеницу у обзир долазећи овде. Уважавам Немачку, али не и њене људе који и после свега раде против нас. Била је раније немачка амбасадорка овде Улрике Кноц с којом смо имали одличну сарадњу. Чак и када се нисмо слагали, све је било у духу уважавања. Свака част немачким успесима, али колико ви будете уважавали нас, толико ћемо ми вас. Ма колико ми били мали.

Неки ће рећи да тиме отежавате и властиту позицију и доприносите стварању међународног фронта против вас?

Моја позиција је успостављена поверењем које ми је дато на изборима. Мој посао није да чувам своју позицију, већ РС. Свима који нас третирају на некоректан начин морамо да поручимо да то не може тако. Како ми можемо бити реметилачки фактор тамо где ми живимо? Шта смо ми то пореметили? Прича како неко уважава РС али не и њене легитимне представнике је неодржива. Не можете један народ до те мере сатанизовати. Ако сам ја проблем зашто се немачка амбасадорка није састајала са Жељком Цвијановић? На многим местима је била ригидна према Српској. Тако не иде. Вероватно неко мисли да би требало да бирам речи, јер сам на функцији, али то и радим. Нека постоји фронт против мене, имамо и ми фронт очувања нашег начина живота, што признајемо и другима. Зашто ми да градимо друштва по њиховим замислима? И када ми то нећемо, испадамо реметилачки фактори.

Срели сте се с Виктором Орбаном, кога, као и вас, често критикују либерални кругови. Је ли то неформални савез?

Немам проблем да се видим с било ким. За мене нема претпостављеног ауторитета. Оно што радиш опредељује те за сарадњу, а не да неко долази с позиције силе и да наређује. Орбан је велики лидер, човек који је дигао Мађарску, који брани вредности свог друштва. Шта он то ради погрешно? Одлучио је да не може да прими мигранте. Како се то мери да је он десница, а то није, хипотетички, Макрон? Ко је тај ко успоставља квалификације да је неко ко ради за свој народ и државу патриота а онај други који ради то исто националиста и десничар? Та идеолошка подела имала је некада своју манифестацију, али која је данас разлика у начину управљања? Изгледа да проблем увек некако испадну они који добијају подршку народа.

Како БиХ може да се креће у таквом свету?

У заблуди су они који олако потежу аргументацију да БиХ не може да се распадне. А то се већ десило. Босна се распала на немогућности да успе. Федерација БиХ не функционише, деградирају се избори. Бошњаци бирају погодног Хрвата и то хоће да наметну и Србима. Охрабрили су себе да имају времена да чекају. Ми у РС не смемо да испустимо ово што имамо. Они који седе у Сарајеву у име Срба не смеју да дозволе да се деградирају стечена права у одлучивању. Може три пута мање да нас има, али уз овај систем одлучивања увек ћемо заштити свој народ и Републику. БиХ је договорна заједница у којој постоје Срби, Хрвати и Бошњаци. Ако нема договора нема ни државе, узалуд прича. Само Бошњаци покушавају направити неку врсту приче како је то некаква држава. То што им је високи представник дао нека права није доказ успеха. Мора постојати базични договор три народа, а њега нема. То је доказ да државе нема.

Поново указујете на нерегуларности у ОБА, тврдите да су на мети обавештајаца поједини медији. О чему је реч и одакле вам информације?

О тој теми сам све рекао, можда бих додао да треба погледати који медији тај дан нису објавили те информације. Ви сте новинар, истражите моје наводе.

Високи представник и Савет за спровођење мира (ПИК) пронашли су изгледа негде да им је у опису посла да позову РС да прихвати мигранте. Инцко то образлаже тиме да РС има површину Израела, а нема становништво те државе. Такође, противе се резервном саставу, а о жандармерији ће се тек одредити?

Високи представник је установљен Дејтоном да надгледа спровођење тог споразума. ПИК није ни предвиђен Дејтонским споразумом. Какве везе они имају с мигрантском кризом? То је једна од милион потврда да је БиХ 1995. изгубила суверенитет. Могу сто пута да одржавају седнице, ниједан мигрантски центар неће бити у РС. Ко су они да нама говоре да мењамо политику, а изгоне те људе из својих држава? Инцкова Аустрија је поставила ограду, а нама прича шта треба да радимо. Европа стари и треба јој радна снага, а желе да узимају оно што им је потребно, а преостало намеравају да оставе на Балкану, како би након десет година добили држављанства. А када дође до промене етничке структуре неће бити ових политичара који сада то допуштају. Зато тема резервног састава неће бити скинута с дневног реда. Жандармерија ће моћи да делује на целом простору РС, док то резервни састав не би радио. Мало више ће нас коштати, али биће далеко ефикасније. То није питање странаца, жандармерија ће бити успостављена. Ставове ПИК-а годинама не читам. Јер, без обзира на ставове домаћих људи, ништа се неће променити у оном што напишу високи представник и група окупљена око њега. У стандардима за деловање које су сами потписали речено је да је потребан консензус, а њега нема. Када је Инцко дошао из СБ УН помињао је бонска овлашћења. Ево, провоцирам га да покуша. Инцко је можда позван и да одговори зашто нас нема као у Израелу, узимајући у обзир страдање нашег народа у минулом веку. Нема нас јер смо гинули у ратовима, протеривани, јер нас је збрисало етничко чишћење, а НДХ је учинила све да нас затре. Али то не значи да ће било ко нашу земљу насељавати људима који нису добродошли ни у њиховим земљама.

Да ли је Русија једини ослонац Српској, како се стиче утисак по порукама из РС?

Једини ослонац Српској је наш народ. Када народ изгуби веру у РС, онда јој ни Русија не може помоћи. Русија води уравнотежену политику, без мешања у оно што су наше политике. Тиме доприноси одржавању БиХ. Градимо своја политичка пријатељства, има их и на Западу. Све више је људи који пишу објективно, насупрот ратним митовима и лажима. На пример онима о Сребреници, које никада није потенцирао ни Алија Изетбеговић, нити ју је посетио. И онда наједанпут то постаје светска тема, до мере да је Британија предлагала да се Срби прогласе геноцидним. Жао ми је жртава, да имам моћ да оживим сваког човека – урадио бих то. Али говорим о политикама које се праве на стереотипима и базирају на причи о Сребреници коју никада нико није доказао. Хашки трибунал у четири пресуде има четири различите приче. А притом нигде не помиње да су Срби страдали, а јесу. И шта мисле градити на таквим основама? Неко је хтео да направи сребренички мит, а он може да буде мит само Бошњацима. Али немојте извлачити политике из тога. Као када нас је требало бомбардовати, па су светски медији извлачили те вести о српским злочинима. А сада знамо да су у УН скривани извештаји. На бази лажи окаљани смо као народ и на послетку бомбардовани осиромашеним уранијумом. Па и даље настављају да гурају ту причу.

Политика