Тешке преговарачке муке снашле су синоћ шефове држава или влада ЕУ који су на ванредном самиту покушавали да промешају карте и договоре се о именима будућих највиших функционера Уније. На првом месту, о наследнику Жан-Клода Јункера на челу Европске комисије. Лидери су иза поноћи и даље већали, с неизвесним исходом.
Састанак на врху је почео с много закашњења. Уместо у 18 сати, лидери су сели за сто где се одвијала радна вечера тек у 22. Мобилне телефоне нису унели са собом. Претходно су вођени многобројни билатерални преговори и консултације по мањим групама. Илустрације ради, француски председник Емануел Макрон је разговарао насамо са чак 16 својих колега!
Само сат касније, самит је суспендован, да би се обавила нова билатерална договарања. Тај прекид је пола сата иза поноћи и даље трајао. Разне опције су кружиле. Једна од њих је подразумевала оптимизам да ће се договор постићи до јутра, друга да ће се све поново одложити до 15. јула. Дан после овог датума, истиче крајњи рок да Европски парламент овери избор који треба да направе шефови држава или влада. У идеалној варијанти, европосланици би избор требало да потврде већ у среду.
Запело је на релацији Париз – Берлин, па се између Емануела Макрона и Ангеле Меркел и тражило решење за излаз из блокиране ситуације.
С обзиром на то да је француски председник беспоговорно већ раније одбио да Немац Манфред Вебер преузме чело Комисије, постојале су опције да ову престижну функцију добије Француз Мишел Барније иако се сад, Берлин томе противи, али да се заузврат Немцима да руковођење Европском централном банком оличено у имену Јенса Вајдмана, председника Бундес банке.
Друга опција је била да Јункера замени неко из „неутралне“ земље, попут Литванке Далије Грибаускаите, Бугарке Кристалине Георгијеве или, чак, Хрвата Андреја Пленковића кога подржава Ангела Меркел.
Пленковићеви изгледи су, међутим, знатно умањени у тренутку када је на чело Европског савета у Стразбуру пре неколико дана изабрана Марија Пејчиновић Бурић. Двоје Хрвата на тако високим функцијама тешко је замисливо. Али, у ЕУ ништа није немогуће, па ни то да у последњи час исплива, чак, и неки од већ отписаних „шпиценкандидата“ из политичких групација у новом сазиву ЕП.
Тако је у ваздуху висила и опција да досадашњи први потпредседник ЕК, Холанђанин Франс Тимерманс, социјалиста, преузме ЕК, што би онда потпуно испомерало претходни политички договор о страначкој расподели функција, у којој би, онда, народњаци добили ЕП и Европски савет, а либерали место шефа европске дипломатије, које је већ виђено за социјалдемократе!
Ништа током дана није било сигурно, па ни то да ће се, уопште постићи неки договор. Неуспех би, истовремено, значио и почетак европске институционалне кризе
ВЕБЕР НА ЧЕЛУ ЕП?
Франс Тимерманс је пред почетак Самита важио за фаворита када је реч о Јункеровом наследнику, док је Манфред Вебер, наводно, прихватио ову могућност, али да добије председавање Европским парламентом.