Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да је са својим ирским колегом Сајмоном Ковенијем разговарао о Заједничком свеобухватном акционом плану о иранском нуклеарном програму и да је то веома озбиљан проблем.
„Такође смо нагласили важност одржавања Заједничког свеобухватног акционог плана о иранском нуклеарном програму. Овај проблем је врло озбиљан“, рекао је Лавров након разговора.
Он је истакао да су обе стране „поздравиле позитивну разумну динамику у Парламентарној скупштини Савета Европе“ где се руска делегација вратила у јуну након доношења низа одлука унутар организације.
Руски министар је рекао и да је прошле године, упркос санкцијама, билатерална трговина износила око две милијарде долара, што је за трећину више него 2017. године. Министар је такође напоменуо да је са ирским колегом разговарао о ситуацији у области стратешке безбедности у контексту састанка лидера Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа у јапанској Осаки.
Повећавање лимита иранских резерви обогаћеног уранијума изазване су америчким санкцијама, додао је Лавров.
„Да би се схватили разлози за оно што се сада дешава, неопходно је видети слику у целини. Избацивање из контекста поступака једне или друге стране Акционог плана неће помоћи да се дође до исправних закључака.“
Лавров је подсетио да је Заједнички свеобухватни акциони план пакет узајамних обавеза и права свих учесника тог споразума. Део тих обавеза су добровољне обавезе Ирана које се односе на ограничења резерви обогаћеног уранијума и тешке воде.
„Међутим, то је обавезно нераскидиво повезано са правом Ирана утврђеним у оквиру Заједничког акционог да обогаћује уранијум до 3,67 одсто и производи тешку воду, а вишак изнад утврђених граница Иран је имао право да продаје, што је до недавно врло успешно радио“, објаснио је Лавров.
Он је напоменуо да је Иран наставио да продаје вишак резерви обогаћеног уранијума другим земљама, укључујући и Русију и након што су Сједињене Америчке Државе у мају прошле године објавиле о повлачењу из нуклеарног споразума.
„А у мају ове године Сједињене Америчке Државе су усвојиле нови пакет санкција којима су забраниле да било ко купује вишак обогаћеног уранијума и тешке воде од Ирана. Заправо, Сједињене Америчке Државе су тиме забраниле свим државама-чланицама УН имплементацију резолуције Савета безбедности УН која је одобрила Заједнички акциони план за решавање иранског нуклеарног програма. Потребно је да се види цела слика, а не само да се фокусира на оно што је данас урадио Иран“, додао је министар.
Москва такође позива европску тројку да схвати своју одговорност у очувању Заједничког свеобухватног акционог плана о иранском нуклеарном програму, рекао је министар.
„Веома бих желео да наше европске колеге у потпуности схвате своју одговорност за очување Акционог плана. Они такође имају обавезе у оквиру овог плана, а најважније обавезе, обезбеђивање економских интереса Ирана, укључујући и могућности да Иран продаје нафту, добија приходе од продаје нафте, што је саставни део постигнутог споразума“, навео је Лавров.
Он је нагласио да када су се Сједињене Америчке Државе повукле из Споразума пре годину дана и свима забраниле да купују нафту од Ирана, „Европљани су пре годину дана позвали на стварање механизма који ће омогућити Ирану да слободно продаје нафту и за то добија новац“.
Раније је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) потврдила да је Иран пробио ограничења залиха обогаћеног уранијума предвиђена споразумом Техерана са светским силама.
Претходно је ирански министар спољних послова Мухамед Џавад Зариф изјавио да су премашена ограничења залиха обогаћеног уранијума установљена нуклеарним споразумом из 2015. године. Према овом споразуму, Иран се обавезао на ограничење од 300 килограма обогаћеног уранијума.
Спутњик