Руски генерал открива: За рат на Косову и Метохији чекало 11.000 падобранаца

Три дивизије ваздушно-десантне војске са 120 авиона биле су спремне за рат на Косову јуна 1999. Наређење да крену уследило би да је само један метак опаљен на нашу војску. Британски генерал Мајкл Џексон, како сумњамо, имао је ове информације када је 12. јуна рекао пред камерама да Руси могу да остану на „Слатини“ јер неће да ризикује трећи светски рат.

Да, ми смо били спремни на све. Овако, ексклузивно, за „Новости“, сведочи генерал-потпуковник Николај Викторович Стасков, тадашњи начелника штаба ваздушно-десантне војске (ВДВ) Руске Федерације.

Стасков је био главни планер марша руског батаљона из Угљевика у Приштину. Седео је тада у Москви и са генералима Валеријом Рибкином и Николајем Игњатовим, данас начелником Штаба ВДВ и херојем Русије, био је главни актер и учесник у разради свих ситуација уколико руски батаљон са командантом Сергејом Павловом западне у проблеме на КиМ.

Према његовим речима, узбуњене су три дивизије падобранаца Русије, а у 120 авиона укрцана је ратна техника спремна за велики десант. Председник Јелцин, министар спољних послова Иванов и министар одбране Сергејев марш своје војске на „Слатину“ гледали су, говори Стасков, на Си-Ен-Ен и неко време нису знали шта се догађа.

 

Овај генерал, у разговору за Новости, открива и како је рођена идеја да се помогне српском народу:

– После политичке одлуке да наше снаге не учествују у мировној операцији на Косову седели смо у Москви и причали како помоћи српском народу јер смо имали обавештајну процену са терена шта ће се догодити. Рибкин, Игњатов и ја контактирали смо и са тадашњим начелником генералштаба Анатолијем Васиљевичем Квашњиновом, а све време уз нас је била Управа ГРУ (Руска војна обавештајна служба). Мени је као ветерану са Балкана дат задатак да одаберем јединицу и одредим маршруту марша. У вертикали командовања била су само три човека.

Николај Викторович говори да се генерал Виктор Заварзин колони своје војске прикључио у Београду у „опелу“, али да није имао командну функцију нити је знао детаље. „Десантники“ су за 10 сати дошли на Косово. На српској страни командовања налазио се председник Слободан Милошевић.

Не знам ко је координисао из Москве командовање са Милошевићем – наставља Стасков. – Ми смо се фокусирали на развој ситуације на терену и долазак британског генерала Џексона. Потоњи „инцидент“ је био предвиђен. Није се само знало како ће све завршити.

Руси испред управне зграде на „Слатини“, Фото РТС

Руски генерал претпоставља да су Британци имали обавештајни податак о мобилизацији на руским аеродромима и да је Џексон пре свега то имао у виду када је изговорио реченицу да „неће да почиње трећи светски рат“.

Стасков подвлачи да је уз падобранце била „на старту“ далеколетна авијација и бомбардери и да би „сигурно кренули у пробијање вазушног обруча НАТО око Србије да се указала потреба“.

Стасков је био начелник штаба ваздушно-десантне војске Руске Федерације Фото Принтскрин „Вестник Героев“

За неколико дана ситуација се смирила. Постигнут је споразум о коришћењу аеродрома и учешћу руске компоненте у Кфор. Нажалост, са српске стране није тражено додатно ангажовање.

Николај Викторович данас је на функцији заменика ДОСААФ, Добровољне организације садејства армије, авијације и флоте Руске Федерације. Они су „кичма“ одбране Русије и имају активних 400.000 чланова, официра у пензији, али и оних активних. У свим регионима Русије на располагању им је 115 аеродрома са комплетном техником. Примарно се баве припремом кадра за војску – образовањем и тренингом омладине – посебно будућих специјалиста.

Стасков је и доктор политичких наука и кандидат за тамошњу Академију, тако да поседује и политичке вештине:

Наша је процена да се Срби никада неће помирити зато што су истерани са Косова које је извор православља и душа вашег народа. Такође, ситуацију тренутно оцењујемо као лошу јер се ваши сународници исељавају, али, као и ваш председник Александар Вучић, процењујемо да се Косова Срби никада неће одрећи!

Око будућег статуса српске покрајине, генерал износи уверење да ће бити решаван „на вишем нивоу“. Према његовом мишљењу, „све зависи од односа снага и поверења између источних хришћана и муслимана“.

На крају разговора, за „Новости“, Николај Викторович говори и о разлозима недавне дводневне посете Србији и РС. Не крије да руски падобранци на марш на аеродром „Слатина“ из 1999. гледају као на преломницу у политици велике земље према НАТО, јер се та акција узима као прва од пада Берлинског зида када су Руси НАТО рекли – „Доста је било!“

Донео сам ордене нашим колегама из Србије, осведоченим херојима и пријатељима РФ. Имам и састанак у РС око тамошње идеје да се у Угљевику, где је некада био наш камп, направи споменик руском батаљону падобранаца. Идеја је заједничка – ваша и наша. Споменик би много значио и Србима и – нама Русима.

Руски падобранци (фото: Лола Ђорђевић)

КОМАНДОВАЊЕ ПРЕКО ШИФРЕ

– Ниједно наређење, нити команда за десант на „Слатину“ нису издати написмено, нити у ланцу командовања у нашој војсци који је тад оцењен нао „порозан“.

Командовање је било преко шифре и показало се да је Ваздушно-десантна војска била у стању да и у најтежим временима одржи непробојан бедем планирања и извођења најсложенијег војног маневра пред носом обавештајаца целог НАТО савеза – тврди генерал Стасков.

КАРИЈЕРА

Генерал Стасков је човек са једном од најбриљантнијих војних каријера у Русији. Рођен је у Смољенску, на граници са Белорусијом, а цео радни век је у падобранској служби. Чин генерала добио је са 36 година.

Био је специјалиста за рад у Африци, а по избијању ратова на Балкану пребачен је у наш регион. Лично је увео руске одреде у Републику Српску Крајину и доцније у Сарајево.

„Балканска међа“(Фото :Лола Ђорђевић)

ГЛАВНИ САВЕТНИК „БАЛКАНСКЕ МЕЂЕ“

Николај Викторович нашао се у „небраном грожђу“ као главни саветник у филму „Балканска међа“, руско-српској копродукцији.

Кроз смех открива: – То је била изузетна екипа уметника с једне и друге стране којима сам дао све сатнице и планове како је заиста било те 1999. године. Они су ипак направили „блокбастер“ са неким измишљеним догађајима „када група од осам људи улази на аеродром и решава ствар“.