Европски лидери су коначно постигли договор о тиму који ће наредних пет година бити на челу водећих ЕУ институција.
Европском комисијом председаваће немачка министарка одбране Урсула фон дер Лејен, на место председника Европског савета постављен је белгијски премијер Шарл Мишел, за председницу Европске централне банке предложена је директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард, док ће на позицији високог представника за спољне послове ЕУ бити шеф шпанске дипломатије Ђузеп Борељ Фортељес.
Поједини аналитичари оцењују да је овакав одабир назнака да ће доћи до реформе унутар ЕУ, други сматрају да то није промена која је обећана европским гласачима, а за наше просторе је најбитније како ће нови функционери утицати на европски пут Србије и западног Балкана.
Кључ евроинтеграција Србије је дијалог Београда и Приштине, на чему је инсистирала и Урсула фон фер Лејен током свог мандата као немачка министарка одбране. Она је 2014. године посетила Косово где је изјавила да потпуно подржава „спровођење споразума о нормализацији односа Београда и Приштине“, али је и стала у одбрану мешања НАТО-а у сукобе не Косову 1999. године.
Уочи њене посете, бивши немачки канцелар Герхард Шредер је рекао да је „прекршио међународно право“ када је на Балкан слао авионе „Торнадо“ без одлуке Савета безбедности, чему се Урсула успротивила.
„Не делим такав став. Дуго је било наговештаја, доказа и извештаја о озбиљном кршењу људских права и опасности од геноцида. Савет безбедности УН је више пута позиван“ – рекла је она.
Реагујући тада на изјаву руског председника Владимира Путина, који је упоредио анексију Крима са отцепљењем Косова од Србије, Урсула је изјавила да је ситуација на Криму била потпуно другачија.
„Да ли је било обраћања УН? Да ли је било молби Савету безбедности УН да се умеша? Да ли је било апела међународној заједници? Свега тога није било. Због тога те две ситуације не могу да се пореде“ – казала је она.
Урсула је тада истакла да развој ситуације на Косову на упечатљив начин показује како се из наизглед безизлазне ситуације може наћи пут у мирну будућност, као и да ту мисију и после 15 година сматра оправданом.
„Важно је да и сада у тој земљи непоколебљиво јасно показујемо свој став“ – додала је.
Шпански министар Борељ ће се на новој функцији суочити са питањима о одбијању Шпаније да призна Косово, што одражава генерални став Мадрида о сепаратистичким покретима због питања Каталоније.
Борељ, који је био отворени критичар каталонског сепаратизма, од сада ће бити задужен за целокупну политику према Балкану, укључујући и модерирање дијалога између Београда и Приштине.
Он ће бити човек који ће одредити оквире будућег споразума, а свој став о том питању је изразио у марту приликом посете Београду.
Борељ је тада похвалио брзо напредовање Србије на европском путу и поновио да Шпанија не мења мишљење о непризнавању Косова.
„Верујемо у дијалог као у најбоље решење за проблеме“ – оценио је.
Међутим, Борељ је тада напоменуо и да „Каталонија и Косово нису исто“, ма колико би то желели заговорници отцепљења шпанске покрајине.
Актуелни белгијски премијер и будући председник Европског савета посетио је прошле године Београд када је донео предлоге о решавању питања Косова уз веће ангажовање ЕУ.
„Заједно можемо да испробамо одређене идеје. Има много процеса који би могли да се искористе у наредном периоду да би се начинио тај велики корак напред“ – рекао је он тада.
Међутим, ни Мишел, а и председник Александар Вучић са којим се он тада састао, одбили су да говоре о детаљима док такви предлози не буду прихваћени у самој ЕУ.
Кристин Лагард, жена која држи светске финансије у рукама и будућа председница Европске централне банке, у више наврата је похвалила економске и структурне реформе које је Србија спровела.
Она је у априлу разговарала са Вучићем на форуму „Појас и пут“ у Пекингу.
Блиц