Потписивањем одлуке, а потписао ју је Владимир Путин, да Русија излази из Споразума о ракетама кратког и средњег домета у Европи, Москва је само реципрочно одговорила на још ранију америчку одлуку да САД изађу из тог споразума.
Наиме, са Капитол хила много раније су стизали захтеви да се САД повуку из Споразума о елиминацији пројектила кратког и средњег домета из Европе.
Иначе, тај споразум је потписан између САД и Совјетског Савеза далеке 1987. године, када је Михаил Горбачов наилазио на салве похвала на Западу. Својом „Перестројком“ у спољној и унутрашњој политици СССР-а, као и са „передишком“ (предахом) у оружаним снагама, а то је тада била такозвана војна доктрина „разумне довољности“, не само да је изгубио совјетску империју, већ је цех касније Русија плаћала на многим местима.
Он је потписивао све могуће војне споразуме, без сагледавања шта би они једног дана могли значити за Москву.
Конкретно, споразум из 1987. године, такозвана „дупла нула“ о уклањању свих ракета кратког и средњег домета са тла Европе, после распада Совјетског Савеза и Варшавског уговора, уједињења Немачке и ширења НАТО-а на исток, на Балтик и на Црно море, данас је војно изразито штетан за Русију. Јер, политичко-војна географија Европе се променила, америчке ракете средњег домета сада су за Русију заправо стратешке интерконтиненталне ракете.
Плус што Споразум о елиминацији пројектила кратког домета, од 500 км до 1.000 км и средњег домета, од 1.000 км до 5.500 км, није ни те 1987. године, када је и потписан између СССР-а и САД, обухватио пројектиле са нуклеарним бојевим главама Велике Британије и Француске, што су совјетски генерали испрва тражили, али је Горбачов на крају великодушно попустио Западу.
Бивши председник СССР-а Михаил Горбачов
Други, врло значајан, пропуст Горбачова јесте што тај Уговор о кратком и средњем домету ракета у Европи није „везао“ за заустављање, или совјетско-америчку трговину око америчког СДИ програма управо у Европи, програма који је данас оличен у контексту система америчке антиракетне одбране са базама у Румунији и Пољској.
Тај систем, СДИ у Пољској и у Румунији направљен је тако да се за 15 минута из њега могу лансирати крстарећи пројектили средњег домета, чиме они за руску одбрану постају стратешке офанзивне ракете, које тако скраћују свој лет до стратешких циљева на територији Русије.
По споразуму из 1987. Совјети су из Европе уклонили и уништили 270 ракета СС-20, свака са по три бојеве главе, домета 5.000 км и 112 ракета СС-4 домета до 2.000 км, као и 265 ракета „фрог“ и СС-21, 265 пројектила „скад“ и СС-23 и 65 ракета СС-12, све кратки домет.
Американци су по споразуму из 1987. године уклонили из Европе 108 ракета „першинг-2“ домета 1.800 км, 464 крстарећа „томахавка“ домета 2.500 км, што је све средњи домет, али и 72 ракете „першинг-1“ и 163 пројектила „ленс“ домета од 110 км, односно кратки домет. Горбачов је пристао и да се у оквиру споразума не броје ракете, већ бојеве главе, што су Американци отпочетка тражили, а совјетски генерали одбијали.
Данас, када су амерички копнени и поморски „томахавци“ на границама Русије, док Москва нема своје копнене ракете на границама САД и када је Вашингтон изашао из таквог споразума, постаје јасна сва величина својевремене „наивности“ Михаила Горбачова.
Русија Владимира Путина не жели да понавља грешке Михаила Горбачова и Москва је одлучила да у области нуклеарних споразума поступи реципрочно. Ви не поштујете споразум, нећемо ни ми.
Како ће се то одразити на споразум СТАРТ, Споразум о редукцији нуклеарног стратешког оружја којем ускоро истиче време трајања, остаје да се види. Ипак, можда је све то само предигра за један нови, свеобухватни, споразум о нуклеарном разоружању. Који ћемо, у сваком случају, морати да сачекамо док не прођу амерички председнички избори 2020. године.
https://rs.sputniknews.com/