Бивши начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић изјавио је да је Војска Србије 2012. године била пред распуштањем, а да је стање у војсци данас неупоредиво боље, да је враћен углед и ауторитет српског војника и официра и да је ВС постала свесна себе и својих могућности.
Диковић је у емисији Фокус на телевизији „О2“ стање у војсци 2012. године описао као „доста недефисано и незаокружено“ и подсетио да је војска пре тога ушла у процес трансформације и модернизације који није реализован како треба.
Он је рекао да је после НАТО агресије и смене власти у Србији успостваљен нови курс и да је војска као државна установа морала да претпи одређене промене.
Како је навео, после 2000. године започета је трансформација Војске Србије која се, додао је, одвијала под будним оком НАТО-а. „Ми предлагали како треба да изгледа наша војска, а НАТО тимови су нас усмеравали и верификовали наше предлоге“, појаснио је Диковић.
Указао је да је реформа војске сложен процес који се, како каже, мора одвијати у свим областима значајним за систем одбране и за војску, и додао да не сме да подразумева само да се смањи бројно стање, што је, каже, био императив у то време.
„Општи циљ трансформације је био да створимо бројчно мању, али оперативно ефикаснију војску, а као резултат свега тога после много година имамо бројчано мању, али оперативну слабију војску у односу на претходни период“, казао је Диковић.
Оценио је да реформа војске није заокружена и додао да је било и добрих поступака као што су увођење верске службе и стабилно збрињавање припадника војске, размена касарне „Степа Степановић“ за изградну станова.
„Све остало се показало са доста недостатака што се рефлектовало на 2011. и 2012. године, а последице такве реформе се и данас осећају у војсци“, рекао је Диковић.
Истакао је да бројчано мања, а оперативно ефикаснија војска подразумева да се смањи број људи, али кроз набавку савремених средстава, наоружања и војне опреме, што се, каже, није спроведено.
Он је рекао да се сећа да је разговарао с командатом Ратног ваздухопловства, генералом Живаком, и да су се питали да ли ће бити гробари српског ваздухолоппвства јер авиони више нису могли да полете.
Како је рекао, разматрало се и било је понуда да се некој страној војној сили препусти контрола ваздушног простора, као и да се војска сведе на протоколарне активности.
„Било је понуда, али када неко други то ради, питање је колико сте заштићени и које су даље намере тих који су се нудили“, рекао је Диковић.
На констатацију да га је некадашњи министар одбране Драган Шутановац напао због тврдњи да је војска пре седам година била пред распуштањем, Диковић је рекао да не жели да коментарише Шутановца и да као бивши начелник Генералштаба има легитимитет да описује какво је било стање у војсци.
Упитан како данас види Војску Србије, рекао је да је стање данас неупоредиво боље из неколико разлога.
„Постали смо свесни себе и својих могућности. Поново је враћен углед, ауторитет и значај војника, подофицира и официра у Србији“, рекао је Диковић.
На питање како је као начелник Генералштаба сарађивао са министром Александром Вулином, он је казао да је сарадња била одлична и да је Вулин човек који воли војника и униформу као институцију.
„Његови свака реч и поступак окренути су ка уздизању војске“, рекоа је Диковић.