Планински градић Куса на Уралу је мало место без великих прича, или је бар тако било док на дну локалног језерцета није пронађена статуа некадашњег совјетског лидера Јосифа Стаљина и изазвала ужарену дебату о његовом наслеђу отварајући тако старе поделе.
Становници Кусе, места са 18.000 људи, током радова на смањењу нивоа језера 2018. су приметили велику Стаљинову статуу.
Нико не зна да каже како је бетонски кип ту завршио. Комунистички активиста Станислав Сафејев је за њу сазнао преко фотографије на интернету.
Сафејев, припадник патриотког покрета Дух времена, уз помоћ других активиста је покупио кип и пребацио га код себе ради рестаурације. Како тврди, поновно постављање статуе би „побољшало разумевање и знање о том историјском периоду“.
Међутим, суочио се с „огромним притиском“ локалних власти које имају другачије идеје за Стаљина.
Председник општине Куса Јуриј Лисјаков жели да статуа буде смештена у музеј који би „испричао причу те личности и причу о откривању и рестаурацији“. Према његовим речима, екстремне варијације температуре у Куси, од -40 степени зими до 40 степени лети, оштетиле би бетонску структуру кипа.
Становници Кусе су подељени на оне који Стаљина желе у музеју и оне који би га радије видели на јавној површини.
Марија Таринина (69) рођена је неколико година пре Стаљинове смрти 1953. Њено сећање на Стаљина је стога веома живо.
„То можда има везе с мојом младошћу, када су Стаљин и Лењин били лидери (…) Ја сам за рестаурацију“, рекла је она.
Други се сећају стаљинистичких репресија у којима су убијени милиони совјетских грађана.
„Учинио је много за земљу, за Совјетски Савез. Међутим, има и више него довољно доказа да је лоше поступао према својим сународницима“, каже 39-огодишња Ирина Аксјонова.
Куса, као и већина руских градова, већ има споменик Владимиру Иљичу Лењину, вођи Октобарске револуције и оснивачу Совјетског Савеза.
Стаљинови споменици су, с друге стране, уклоњени након што је његов наследник Никита Хрушчов 1956. осудио његове злочине.
Како било, дебата у Куси приказује амбивалентност и заборав руског друштва у вези са Стаљином. Једно прошлогодишње истраживање је показало да половина Руса старих од 18 до 24 године никада није чула за стаљинистичке репресије.
У другом истраживању, објављеном ове године, 70 одсто Руса је позитивно оценило историјску улогу совјетског диктатора.