Да ли су шефови држава или влада ЕУ направили добар избор када су се одлучили да Немица Урсула фон дер Лајен буде на челу Европске комисије? Ако је веровати тврдњама из немачких медија, биће бар неко срећан, али због њеног одласка – припадници немачких оружаних снага којима је тренутно шеф.
Сада када се слегла прва прашина после дугог већања које је изродило Лајенову као кандидата, на површину испливавају разне појединости које, како указују неки аналитичари, она можда и није баш тако идеална личност која би задовољила и Берлин и Париз, и све остале престонице, али и различите политичке групе које би требало да формирају већину за одлучивање у европским институцијама.
Немачки медији, ослањајући се на војне извештаје и сведочења, говоре о катастрофалном стању немачких војних снага. Истиче се да подморнице нису војно оперативне, да је за акцију спреман тек сваки трећи хеликоптер, да од 244 тенка „леопард 2“ само 95 може у борбена дејства, док прегрејане аутоматске пушке промашују мете.
Званичници НАТО су, кажу, били згранути када су видели немачке војнике на поверљивом задатку како користе обичне мобилне телефоне уместо шифрованих.
Истиче се хронични недостатак особља и материјала, уз закључак да је министарка одбране добрим статистикама скривала ову реалност. Утврђено је и постојање екстремнодесничарске завере у редовима немачке војске. Ту је и већ поменуто указивање у исправност ангажовања фирми – од којих у једној ради и њен син, ради консултантских услуга, без тендера.
Било је и сумњи да је плагирала докторат, али је ипак закључено да у њему није правила намерне грешке.
Испада, тако, да је Лајеновој највећа препорука била то што је најбоља пријатељица Ангеле Меркел! Уколико је заиста тачно да не цветају руже тамо где прође будућа председница ЕК, има оних који кажу да је онда, можда, то била карта на коју је играо званични Париз, предлажући је за ову функцију. Јер, много је лакше гурати своје идеје уколико немате превише сигурног актера с друге стране, имајући у виду партнерство, али и ривалство Француске и Немачке на европском плану.
У таквим условима, Урсула фон дер Лајен, која заговара идеју сједињених европских држава и европске војске, уколико прође аудијенцију у Европском парламенту, где јој се обећава паклен дочек, мораће да изађе на крај с „брегзитом“, да среди односе с Русијом и Кином, надгледа унутрашњу реформу ЕУ, брине о проширењу, води рачуна о буџету или климатским променама.
Све ово што сада испливава на рачун Урсуле фон дер Лајен помало подсећа на време када је њеном претходнику Жан-Клоду Јункеру, док је ступао на функцију, „копано“ по биографији, и његовој и његових предака, не би ли се извукла нека пикантерија која би га компромитовала.
Истицано је, тако, да је Јункеров отац, који је као и многи Луксембуржани био мобилисан током Другог светског рата, био симпатизер нациста, а само три дана пошто је преузео функцију председника ЕК, откривена је афера „Луксликс“, уз оптужбе да су неке од највећих светских компанија утајиле баснословне суме на порезу уз помоћ Луксембурга док је Јункер у овој земљи био председник владе, министар финансија, а једним делом и на челу еврозоне.
Притисак је био толико велики да је на пола првог мандата одустао од другог, на који је имао право да се кандидује. После су наставили да му замерају, проналазећи му страствену склоност према пићу, али њега то више није погађало, имајући у виду да се одлучио да ове године стави тачку на председниковање. Сада би, са другачијим, али сличним мукама, на његово место требало да седне Урсула фон дер Лајен.
ПРОШИРЕЊЕ У ЗАПЕЋКУ?
До 1. новембра, када ступа на функцију нови састав Европске комисије, требало би да буду одабрани и будући комесари, као и до сада, из сваке земље чланице по један. Оно што Србију веома занима је ко ће наследити Јоханеса Хана на функцији комесара за политику проширења.
Постоје, међутим, неки песимистички наговештаји да у будућем саставу, можда, неће ни бити посебног портфеља за проширење, имајући у виду тренутну неспремност ЕУ за даље ширење. У том случају, овај домен припао би у задатак некоме од комесара који се баве другом облашћу, можда и самом шефу дипломатије Борељу.
Горан Чворовић
http://www.novosti.rs/