Рок за пребацивање стамбених кредита из „швајцараца“ у евре је истекао. Још неколицина банака омогућава својим клијентима да уговоре о конверзији потпишу данас, па би коначан резултат требало да буде познат наредних дана. Извесно је већ сад да су дужници масовно прихватили делимичан отпис дуга и излазак из швајцарске валуте – незваничне банкарске процене иду до 90 одсто конвертованих зајмова, што би значило да је више од 15.000 дужника пристало на овакво решење.
Остатак који је задржао дуг у францима, то је учинио из неколико разлога..
– Прво, неколико процената чине клијенти који не живе више у Србији – наводе банкари са којима смо разговарали. – Друго, има корисника којима се не исплати прелазак на вишу каматну стопу, јер су приликом узимања кредита добили изузетно повољну камату од један одсто. Ту је увек и три-четири одсто клијената који желе да покрену судски поступак против банака, позивајући се на ништавост валутне клаузуле у францима.
Коначно, свеобухватно, решење проблема задужених у швајцарским францима донето је крајем априла ове године у виду посебног закона лекс специјалиса, који је на снагу ступио 7. маја. Корисницима стамбених кредита, везаних за франке, тиме се отписује део преостале главнице, и то у вредности 38 одсто. Остатак дуга конвертује се у евре и по каматној стопи која је важила у конкретној банци на дан 31. март ове године, дели се на нове отплатне рате. У сваком случају, каматна стопа не сме да буде већа од 3,4 одсто плус еурибор за варијабилне, односно четири одсто за фиксне.
„Споразумном“ решењу претходили су вишедневни протести задужених у „швајцарцима“, који су, од Врховног касационог суда тражили да коначно заузме правни став о ништавости валутне клаузуле у швајцарским францима. То се и догодило 2. априла, што је потпуно преокренуло ток решавања проблема.
Врховни касациони суд истовремено је усвојио и привремене мере за задужене у францима. Тако банке више нису могле да активирају хипотеке док трају судски спорови и задужене, уз помоћ извршитеља, избацују на улицу одузимајући им станове и продајући их испод тржишне цене. Ставом о незаконитости везивања отплате стамбених кредита за франак, ВКС је практично поручио нижим судовима да је одредба уговора о кредиту о индексирању динарског дуга применом курса швајцарског франка – ништава. Међутим, овај суд је истовремено дао правно тумачење да кредите из франака треба конвертовати у евре „и то по курсу и са каматном стопом која је важила на дан узимања кредита у конкретној банци“.
Након донетог правног става Врховног касационог суда, започели су и својеврсни преговори о коначном решењу, на иницијативу председника Србије, Александра Вучића. Разговори су били тешки и за задужене и за банке. Од почетних предлога да се решењем обухвате само кредити вредни до 50.000 франака, стигло се до коначног који се односио на све који су узели стамбене кредите везане за швајцарску валуту.
БЕГ У ДИНАРЕ
Задужени у швајцарским францима не верују ни евру. У ишчекивању да порасту камате и на европску валуту, неки су брже-боље своје конвертоване зајмове пребацили – у динаре. Прво су са својом банком потписали нови уговор, о отпису дела дуга и конверзији из франака у евро, а потом су, најчешће у другој банци, узели динарски кеш-кредит којим су „затворили“ стамбени зајам. И сада отплаћују рате, али – „чисто“ динарске.
КОНТРОЛА
Клијенти тек неколицине банка у потпуности су задовољни понуђеним уговорима о конверзији. Дужници су се углавном жалили на незаконите каматне стопе, одредбе уговора за које наводе да су супротне лекс специјалису – попут оне да је уговарање валутне клаузуле у францима било законито у моменту одобравања кредита. Народна банка Србије најавила је свеобухватну контролу свих 15 банака, након окончања конверзије.