У чије име говоре посланици у Стразбуру: своје или државе?

Случајеви да посланици који земљу представљају у Парламентарној скупштини Савета Европе често дају предност страначкој политици уместо државној, што понекад раде и посланици Србије, нису ретки, а како објашњава шеф делегације Скупштине Србије у овом телу, Александра Томић, то је супротно њиховој обавези, али нека озбиљна санкција за то не постоји.

„Одговорност је појединачна и на политичким странкама које су предложиле посланике“, рекла је шефица српске делегације која у ПС СЕ има 14 представника, седам сталних и исто толико замена, а чији је политички „бекграунд“ веома разнолик.

„Сваки посланик носилац је свог мандата, али су га бирали грађани због програма политичке странке или удружења грађана које заступа. У међународним организацијама попут ПС СЕ посланици владајућих странака заступају државну политику, а посланици опозиције често раде супротно“, навела је Томић за Тањуг.

Посланици некада, како је додала, чак заступају и политику других држава.

Један од последњих таквих примера случај је једне групе садашњих и бивших посланика ПС СЕ који су од Азербејџана примали мито да би спречили критичке извештаје о изборима или људским правима.

За заштиту интереса те земље богате нафтом добијали су скупоцене поклоне, кавијар, тепихе, сатове, скупа летовања на луксузним дестинацијама, а цела афера је уздрмала то 47-члано тело.

Управо због те чињенице да неки посланици раде супротно не чуди што се у Стразбуру могу чути и запаљиве изјаве попут оних, на пример, које подижу тензије између Београда и Загреба.

Дешавало да посланици коментаршу ствари за које нису надлежни, а нешто тако је урадио и заменик председника Српске радикалне странке Александар Шешељ, који је поручио да Европа мора да престане са русофобијом и антируском хистеријом.

Хрватски премијер Андреј Пленковић у јуну прошле године је вређао Србију у парламенту у Стразбуру, тврдећи да је током сукоба 90-их Београд био агресор, а Хрватска жртва.

Пленковић је, наиме, то рекао у одговору на питање које је Шешељ поставио шефици хрватске дипломатије Марији Пејчиновић Бурић – „када ће Хрватска вратити територију Републике Српске Крајине људима који су морали да беже од усташког ножа“.

Српска делегација је због тога упутила оштар протест председници парламента Лилијан Мари Паскије.

Шешељ је парламентарце тада „упознао“ и са тим да је Пејчиновић Бурић члан странке коју је „основао фашиста и криминалац Фрањо Туђман“.

Опомена је изостала у Европском парламенту и на речи хрватске посланице Руже Томшић ““пола Срба смо побили, а ове остале што су остали треба протерати“.

Посланица ПШЕ Дубравка Филиповски додаје у изјави за Тањуг да Томшић не само да нису одузели реч, већ је добила политицке поене и подршку грађана Хрватске да буде поново изабрана.

Александра Томић наводи да се током седница у ПШЕ председница парламента труди да одрзи дискусију на одређеном нивоу пристојности.

„Када се по њеном мишљењу та граница прескочи, реагује опоменама или одузимањем реци. То су екстремни случајеви али се “гледа кроз прсте“ појединим представницима неких земљама. То никако не појачава аргументе дискусије, али скреће пажњу на појединце, што неки имају за циљ“, рекла је Томић.

Филиповски додаје да је Шешељу једном одузета реч, пре три, четири заседања али да се свеукупно гледано то ретко дешава.

Што се тице опомена посланицима, додаје да очигледно постоје многа правила која се крше, те политика двоструких аршина да се не реагује, као у случају изјава албанских и косовских званичника.

Председавајућа Томић долази из Српске напредне странке, као и Дубравка Филиповски, Александар Марковић, Жарко Мићин, Јасмина Обрадовић, Марија Обрадовић и Пантић Пиља Биљана. Елвира Ковач је из Савеза војвођанских Мађара, а Стефана Миладиновић и Обрадовић Жарко су из Социјалистичке партије Србије.

Предсавници радикала у ПС СЕ су Дамјановић Миљан и Александар Шесељ.

Међу 105 посланика тог парламента који не припадају ниједној политичкој опцији из Србије су и Бранка Стаменковић и Ана Стевановић.

Савет Европе, једна од најстаријих организација која се бави људским правима, основан је 1949. године зарад очувања демократије и владавине права, старији је од Европске уније и састоји се од 47 земаља чланица. Посматрачи су Канада, Израел и Мексико, демократски партнери су Јордан, Киргистан, Мароко и Палестина, У целој причи статус има и такозвано Косово са шест предсавика три стална и три земене.

У том телу Социјалисти деморакте и зелени имају 148 представника, група европска народна партија 155, савез либерала и демократа 90, европска конзервативна група 68, уједињена европска левица 32 а група слободних демократа 22 представника.