Једна улица у главном граду Црне Горе ускоро ће понети назив по распопу Антонију Абрамовићу! Иницијативу је покренула Либерална партија, која са ДПС, Демократском унијом Албанаца, Црногорском и Позитивном Црном Гором дели власт у Подгорици. Реч је о човеку који је 1993. као свештеник под забраном чинодејства, изабран за „митрополита“ од мале групе црногорских националиста. Никада није успео да обезбеди архијерејску хиротонију, нити добије признање свог избора, а у биографији му се приписује повезаност са разним обештајним службама.
На Лучиндан 1993. године, на дан црногорског светитеља и утемељивача модерне црногорске државе Светог Петра Цетињског, архимандрит Антоније је на Црногорском сабору на Цетињу, у организацији Одбора за обнову аутокефалне Црногорске православне цркве, испред дворца краља Николе, народном вољом, изабран за духовоног поглавара обновљене ЦПЦ. Тај чин означио је наставак рада ЦПЦ, која је насилно укинута декретом Александра Карађорђевића 30. августа 1920. – саопштавају либерали.
Међутим, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић поседује доказе да су црногорски распопи, од првог до последњег, још док су били у свештеничком чину, били слуге и плаћеници комунистичког режима и тајне комунистичке полиције, а међу њима и Абрамовић.
Отац Велибор је у Архиву Југославије (Фонд 144, Савезна верска комисија, ф. 21, бр. 257) пронашао допис Франца Коса, начелника четвртог одељења Државног секретаријата за иностране послове ФНРЈ од 22. маја 1957.године, којим се та комисија извештава да се према обавештењу конзулата у Њујорку тамо налази Антоније и да је у врло тешкој ситуацији материјалној и моралној, али да „има корисно и позитивно држање према нашој земљи“.
– Конзулат је предложио да му се одобри месечна помоћ од сто долара, како би тамо остао и обављао послове за комунистички режим. И тако је тадашњи калуђер Антоније стављен на редовни платни списак црвеног режима служећи финансијеру, а не Цркви и народу. Такав вид његове „службе“ трајао је деценијама.
Можда би све то било мање упадљиво да Абрамовић у октобру 1993. из Канаде није дошао на Цетиње, да у својству псеудопоглавара присуствује „оснивању црногорске цркве“.
Након тог богохулног скупа, преко „Побједе“ 13. новембра се огласио МУП Црне Горе тврдњом да је Служба ДБ била у поседу сазнања о многобројним везама и делатностима Абрамовића док је службовао у Црној Гори. Међу њима има и докумената о његовим настраним активностима, који су засновани на изјавама оштећених и медицинским налазима – наводи Џомић. – Нема сумње да је он својевремено требало да кривично одговара.
Међутим, због специфичног односа са обавештајним службама, он је ту одговорност избегао одласком у Канаду.
Велиша Кадић
http://www.novosti.rs