Војноисторијски музеј министарства одбране Аустрије дичи се наводном заставом Другог коњичког пука првог позива „Цар Душан“ српске војске, која је део сталне изложбене поставке, упркос томе што је утврђено да је реч – о фалсификату. Иако су наши стручњаци утврдили да застава није аутентична и о томе обавестили аустријске колеге, музеј је одбио да је уклони из поставке.
Спорну заставу, за коју аустријски музеј тврди да је припадала коњичком пуку „Цар Душан“, музеј министарства одбране те земље откупио је на аукцији 2014. године, и платили су је, према незваничним подацима, 17.000 евра.
Музејски саветник у српском Војном музеју Анђелија Радовић каже да је добила многобројне мејлове у којима се људи распитују о застави изложеној у Аустрији и да је одмах посумњала да нешто није у реду, јер се оригинална застава Другог коњичког пука чува на Калемегдану.
Делегација српских стручњака посетила је аустријски музеј, где им је омогућено да заставу виде као и сви други посетиоци, и да је фотографишу, али не и да је изваде из витрине. И то је, међутим, било довољно да, ван сваке сумње, утврде да застава није аутентична.
Према „Уредби о заставама наше војске“ краља Петра Првог из 1906, коњичке пуковске заставе имају ресе и писане елементе извезене нитима од срме сребрне боје, док су на пешадијским барјацима они златне боје.
Изложена застава у музеју у Бечу могла би бити пешадијска, с обзиром да је опточена срменим ресама златне боје, као и врх и потков – каже за „Новости“ Радовићева.
Такође, на ленти изложеног барјака извезен је назив овог пука са грешком јер нема наводника на имену пука, а ресе су златне боје. То очигледно указује да је лента – фалсификована. Да ли је и читава застава вешто израђен фалсификат, или је реч о некој од пешадијских застава које нису у нашем поседу, не можемо да утврдимо без изношења заставе из витрине. Оно што је сигурно јесте да спорни стег није коњички и не припада Другом коњичком пуку првог позива „Цар Душан“.
Иначе, после рата са Бугарима 1913. године, застава Другог коњичког пука одликована је сребрном медаљом за храброст. Овог одликовања нема уз заставу изложену у Бечу, јер се оно чува заједно са оригиналном заставом у Београду.
Пошто су српски стручњаци са сигурношћу утврдили да застава у бечком музеју није аутентична, Министарство одбране упутило је неколико захтева аутријским колегама да је уклоне из поставке. Они су, међутим, одбили да то учине, па се фалсификовани експонат и даље налази у музеју.
ЦАР БЕЗ РАТНОГ СУВЕНИРА
Немачки цар Вилхем захтевао је, након краха српске војске у Првом светском рату, да му се донесе једна заплењена српска пуковска застава као ратни трофеј. Вилхем је, међутим, остао без трофеја јер Аустријанци нису успели да заробе ниједну пуковску заставу.
Управо због тога, појављивање овог обележја у бечком музеју изазвало је велику пажњу познавалаца. Спорна застава откупљена је од немачке аукцијске куће Andreas Thies.