Председник владе лажне државе Косово Рамуш Харадинај најавио је поново отварање старе приче о демаркацији са Црном Гором. Он је на „Фејсбуку“ објавио да ће се ускоро састати комисије Косова и Црне Горе, како би поново размотриле ово питање.
О питању поновног разматрања споразума о демаркацији границе са Црном Гором разговарао сам с мојим црногорским колегом Душком Марковиће. Косово и Црна Гора су спремне да формирају комисије за разматрање демаркације у правцу Куле и Чакора – написао је Харадинај.
Споразум о демаркацији између Подгорице и Приштине, који је потписан у Бечу 26. августа 2015. године, ступио је на снагу 4. јуна прошле године. Реч је о међи (око 79 километара) која је била утврђена Уставом СФРЈ из 1974. између јужне српске покрајине и тадашње Републике Црне Горе. Од почетка приче о демаркацији Харадинај је тврдио да је „Косово“ потписима Хашима Тачија и Филипа Вујановића „изгубило неколико хиљада хектара земљишта“.
Споразум је, иначе, био један од последњих услова Европске уније за либерализацију виза „Косову“. Учлањењем Црне Горе у НАТО чинило се да је на ово питање стављена тачка, али је из Алијансе још раније поручено да они немају директну улогу када се ради о демаркацији граница, чак ни међу својим чланицама.
„Новости“ су упутиле питање Влади Црне Горе везано за најновији став Харадинаја, али одговор још нисмо добили.
Страхиња Булајић, посланик Демократског фронта, каже за наш лист да је све ово у служби стварања „велике Албаније“.
Албански политичари показују да су за тај циљ спремни да „жртвују“ и „велико пријатељство“ са Црном Гором – оцењује Булајић.
– Могу и даље да затварају очи, али стварање „велике Албаније“, потпомогнуто од стране кључних западних земаља предвођених САД, очигледно улази у финалну фазу. Један део простора Црне Горе, насељен претежно албанским живљем жели да се прикључи таквој држави. С тим у вези, једино се и може посматрати најава о „потреби“ за поновном демаркацијом код Чакора и Куле.
Овај гранични проблем почео је да се јавља 1999. године, свега пар месеци после НАТО бомбардовања СРЈ, када су припадници Кфора срушили пут на Чакору, од Мурина према Пећи и на неколико места поставили пирамиде која су за снаге међународне заједнице била линија разграничења Црне Горе и Косова. Али тај посао је изведен на штету Црне Горе, јер су оне постављене 850 метара унутар њене територије!
Рамуш Харадинај је и раније на „Фејсбуку“ износио ставове о демаркацији тврдећи да је 17 одсто територије Црне Горе било уписано у катастарске регистре „Косова“.
Од српског корпуса у Црној Гори уследио је одговор уз подсећање на 1913.годину када је Метохија са Пећи била у саставу Црне Горе.
ПРОБЛЕМИ СА МЕЂОМ
Тензије на том простору почеле су да расту 2009. када су у околини Рожаја, на путу за Пећ, косметски Албанци уништили и уклонили обележја државе Црне Горе. Они су тврдили да око хиљаду хектара земљишта на подручју планине Жљеб, припада „Косову“.
Потом су уследили протести становника Пећи, Истока, Ђаковице и Дечана који су тражили да користе катуне на црногорској страни Чакора.
Фото: Никола Зиндовић
ЗА ПОДГОРИЦУ ПРИЧА ЗАВРШЕНА
Из МУП Црне Горе „Новостима“ је саопштено да је Споразумом о демаркацији предвиђено да се у року од две године, од његовог ступања на снагу, изврши обележавање овим документом утврђене „државне границе“. То значи да је за званичну Подгорицу ова прича завршена.
В. КАДИЋ – М. СЕКУЛОВИЋ