Пре пола века градић на Сицилији, Пођореале, погодио је земљотрес због којег је већина људи напустила град заувек. Међутим, већина грађевина се и даље налази у стању какве су и биле након земљотреса. Напуштене, оронуле. И тако је тај град постао град духова, заробљен у времену пре земљотреса. 1968. година, стоји написано кредом на зиду у делимично уништеној школи.
Изван његових поплочаних улица су раскошне палате са украшеним каменим тремовима и двориштима у арапском стилу. Некада је био дом богатим пољопривредницима и земљопоседницима, а данас у њима време проводе пси луталице.
Сицилијанци су ово место назвали модерном Помпејом, музејем који се одупире природи.
Према речима градоначелника новог Пођореала, града изграђеног након земљотреса, подручје би ускоро могло бити пуно живота, пише ЦНН.
– Од потреса из 1968. године ово предивно село је празно. Желим да га извучем из мртвих и направим да поновно буде сјајно, као што је било и у прошлости – каже Ђироламо Канђелози.
Његова идеја није пуко сањарење, припремио је архитекте, а једино што му недостаје су средства како би свој план могао спровести у дело. Са прикупљањем средстава започео је на глобалном нивоу, и најприје се обратио бившим становницима и њиховим породицама.
Верује се да око 5.000 бивших становника овог градића сада живи у САД-у, 4.000 их је у Аустралији, кажу, тамо су емигрирали након земљотреса.
Градоначелник мисли да може уверити носталгичне бивше становнике да уложе у своје старе домове, али и привући новац осталих туриста који би хтели да добију предиван комадић Италије по повољној цени.
– Путујем светом како би се повезали са локалним породицама које су отишле давно, а још увек су дубоко повезани са својим родним местом и желе помоћи – каже Канђелози и нада се да ће туристи који воле ову земљу, мали градитељи стамбених насеља и мигранти из Пођореала, који сада живе у другим земљама, помоћи.
Извор: Ееxпресс
Последњи је то пример талијанског градића без становника који користи овај радикални начин да би се спасао од заборава. На низу других локација такве старе куће, онима који се желе доселити и нешто уложити, продали су по цени од једног евра.
Овде би и та понуда могла бити на столу, док су год инвеститори спремни дати и 50.000 евра колико је потребно да се стара здања реновирају, кад се обнове улице и тргови и инфраструктура.
Онај ко је спреман да уложи треба да буде свестан да купује комадић италијанске прошлости. Град, чије име у преводу значи „краљевски дом“ основао је 1642. године принц којем је то подручје даровао Фердинанд IV.