Фалсификат деценијама мењао власнике: Спорна застава у Аустрију стигла из Париза

Спорна застава Другог коњичког пука првог позива „Цар Душан“, која је изложена у Војном музеју у Бечу, а чију аутентичност оспоравају српски стручњаци, купљена је у фебруару 2013. године на аукцији немачке куће Andreas Thies, а пре тога је годинама била у власништву познатог песника Душана Матића.

Српска застава изложена у бечком музеју

Ови подаци објављени су у каталогу са 53. аукције ове реномиране куће, у којем се наводи да је реч о веома ретком и значајном експонату и јединој српској пуковској застави у приватном власништву.

Аутентичност заставе, међутим, оспорили су стручњаци из нашег Војног музеја, који наводе да се оригинални барјак Другог коњичког пука налази у Београду, а да је примерак изложен у Бечу – фалсификат. Они су због тога затражили од бечког музеја да заставу уклони из поставке, али они до данас то нису учинили.

Српски стручњаци тврде да одређени елементи на застави из Беча указују да би она могла бити нека од пешадијских пуковских застава које нису у нашој колекцији, док за ленту заставе кажу да је фалсификована, јер садржи грешку у називу пука који је исписан без наводника.

Oригиналне пуковске заставе српске војске чувају се у Војном музеју на Калемегдану (фото: Лола Ђорђевић)

Комплетна историја застава из аустријског музеја засада није позната, али према подацима из каталога она се на тржишту први пут појавила 1966. године, када ју је француска колекционарка Рене Џонсон продала познатом надреалистичком песнику Душану Матићу.

Нема података о томе колико дуго је ова застава била у Матићевом власништву, али се зна да је из његових руку отишла у власништво париске антивкарнице Patrice & Patricia Reboul, где се налазила неколико наредних деценија. 

Каталог из 2013.

Вероватно због релативно високе цене од 15.000 евра, застава дуго није била продата, али је уочи обележавања века од избијања Првог светског рата интересовање за њу порасло. Тако је завршила у аукцијској кући Andreas Thies, која ју је 2013. препродала бечком музеју за 17.000 евра.

Уз заставу је приложен рачун који је Матић добио од Рене Џонсон, уверење да је застава легално у његовом поседу, као и књига о историји српске војске и његова збирка песама „Багдала“ у француском преводу.

ОСНИВАЧ СРПСКОГ НАДРЕАЛИЗМА

Душан Матић један је од покретача надреализма у српској књижевности. Сарађивао је са Александром Вучом и Оскаром Давичом. Иако је прву песничку збирку „Багдала“ објавио тек у 54. години, оставио је значајан траг у српској поезији. Као младић преживео је повлачење преко Албаније.

В. МИЈАТОВИЋ

http://www.novosti.rs/