Идеалне заштите од удара грома – нема! Ако сте на отвореном простору најбоље је да се склоните у најближи зидани објекат, или у аутомобил, трактор или комбајн, чије су металне каросерије идеалан Фарадејев кавез јер струју пражњења одводе у земљу. То би требало да буду довољно сигурна места за заштиту од удара грома. Ко не успе да стигнете до таквих заклона, најважније је да не штрчи, јер муња увек тражи најкраћи пут од облака до земље – каже, за „Новости“, електроинжењер Милан Стеванчевић, стручњак из области електромагнетних поља, са којим смо разговарали после трагедије у Панчеву, када је од удара грома страдао седмогодишњи дечак.
Ових савета, објашњава наш саговорник, требало би да се придржава свако кад започне невреме праћено муњама и грмљавином. Чим се, како каже, примети светлуцање муња, које још нису „кренуле“ према тлу, треба трагати за заклоном, јер кад муње почну да севају, не може се предвидети где ће да ударе.
– Ако у близини нема зиданих објеката или аутомобила, не отварајте кишобран и не склањајте се под усамљено дрво – наглашава Стеванчевић. – Баш таква усамљена стабла треба избегавати, нарочито храст и друге „тврде“ врсте дрвећа попут јасена, цера, ораха, букве, трешње и јавора. Боље је склонити се под групу стабала или у шуму, али и тада ваља бити опрезан и гледати да дрвеће за такво „слониште“ буде приближно исте висине.
Саговорник Новости подсећа да грмљавина просечно траје десетак минута, али да, понекад, може да потраје и по неколико сати. Зато је, каже, превентива најважнија.
– Сви који планирају радове у пољу, најбоље да их одложе ако су метеоролози најавили грмљавине – саветује Стеванчевић. – Они који се у случају грмљавине нађу близу водених површина, такође треба да потраже заклон, а на пливање да не помишљају јер глава штрчи, а вода је проводник. Ако због најављених грмљавина нису одложили пецање, и пецароши што пре треба да одложе удице и кишобране и да се склоне до најближег зиданог објекта.
Последњих деценија много се говори и о повећаној могућности удара грома, ако се, на отвореном, током грмљавине разговара мобилним телефоном. Када је о томе реч, мишљења стручњака су различита, а наш саговорник ту „везу“ искључује:
– Нема опасности од мобилних телефона, јер је њихова струја такозвана кондукциона и не може да повећа вероватноћу од удара грома неког ко разговара мобилним телефоном.
ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ
Приликом удара грома, кажу лекари, може да се изгуби свест, заустави дисање, задобију вишеструки преломи и опекотине. У зависности од тога у каквом стању је повређени, тако му се и пружа прва помоћ.
Најбитније је одмах позвати Хитну помоћ – каже др Ивана Стефановић из Завода за хитну медицинску помоћ Београда. – Уколико је пацијент свестан и дише, то су добри знаци. Међутим, ако је без свести, а спонтано дише требало би га окренути у бочни положај. На тај начин се спречава да језик западне у грло и узрокује гушење, као и да, уколико пацијент почне да повраћа, може природно да избаци тај садржај, а не да му се врати у плућа. Уколико је пацијент без свести и не дише, значи да срце престаје или ће убрзо престати са радом. Зато би што пре требало започети са оживљавањем притисцима на грудни кош и давањем вештачког дисања. (И.К.)
http://www.novosti.rs
ТВ МОЖЕ ДА РАДИ
Бесмислени су савети да се током невремена праћеног грмљавином, у кући искључе сви електрични уређаји – каже Стеванчевић.
– Ма колико да напољу грми и сева, телевизор, рачунар, телефони и други електрични уређаји могу да раде. То што су они укључени не може да призове удар муње. Истина, било је случајева да људи страдају кад им у кућу удари гром, али узрок сигурно није то што су у то време гледали ТВ.