Марш дукљанских бесмртника и Марканове историјске фантазмогорије

Дукљанском лудилу дао је колорит и форму, усмјерио аутошовинизам и болесну патологију и осмислио програм који је раван сценарију филма „Лет изнад кукавичијег гнијезда“. Марш од обелиска у Бајицама (Обелиск организатор пише великим словом, вјероватно га мијешајући са најбољим пријатељем Астерикса), полагање вијенаца, падобранци Аеро клуба „Шпиро Мугоша“ са „гаеутушама“ у недостатку војних, слике предака „патријота“, цетињска локална управа и Генералштаб славне црногорске НАТО војске која тек што се вратила са обуке на полигону „Еуген Кватерник“ у Слуњу. Шта рећи него гласно и искрено узвикнути – браво Маркане, алал ти Мирашев благослов и бајање!

Јесте да је и ова луцидна идеја као и све дукљанске манифестације чист аматеризам и голи фалсификат, али се мора признати да ће срца публике са званично измјереним коефицијентом 86 (од стране америчких партнера) бити разгаљена и свима ће бити суза у оку. Дукљанска варијанта „марша бесмртног пука“ са учесницима који ће носити слике партизана и комита против чије су се идеологије исти ти партизани 13. јула дигли на устанак, је сасвим очекивана метастаза дукљанске државотворне памети.

Поред химне усташког министра ред би био и да се са разгласа пусти омиљена Мусолинијева „Ђовинеца“ и ето правог угођаја за Цетињане. Срећа је да су државни симболи и химна потпуно исти као Петровдана 1941. на Цетињу. Ко каже да времеплов није измишљен. Партизани са слика испод зелених „гаетуша“ чије фотографије носе потомци оних који су носили „пушке прекоморске“ вјероватно ће се мало врпољити у гробовима, али ће то бити њихов допринос овоме светом чину који треба да стави тачку на приче о црногорској државности.

Други дио марша вјероватно ће бити усиљен, јер ће Маркан финансирати вола на ражњу, што је дио уобичајеног колорита ДрПС и дукљанских „партијота“ када је јуначко Цетиње у питању. Истовремено ће подизање кондиције учесницима добро доћи за следећи јуриш на Цетињски манастир када Дон Микеле прогура закон свих закона у Скупштини. Обзиром да легендарни Маркан у свему не избјегава да гаји предузетнички дух, логично је да му Пријестоница Цетиње изађе у сусрет и са њим потпише уговор о изградњи Спомен дома на Чеву у сусрет „Централној прослави Лета изнад кукавичијег гнијезда“ следеће године.

И ко може сада критиковати владу дукљанског државног провизоријума која је одлучила да средњошколцима укине историју и географију. Како би рекао Дон Микеле између двије црте, историја је баласт која нас неумитно води балканским странпутицама. Боље је да се дјеца опусте уз Марканове историјске ријалитије, него да уче о 13. јулу, устаницима, њиховим циљевима и разлозима због чега су тадашње Марканове и Мирашеве идеолошке претходнике пушкама из Црне Горе истјерали.

ИН4С