Масакр у Сребреници је један од најгнуснијих злочина 20. века. Став Немачке, али и осталих чланица ЕУ, јесте да се ради о геноциду. Очекујемо од Србије да заузме исти тај став.
Ову оцену, којом је сребреничка трагедија стављена у раван највећих зверстава из два светска рата, изнео је у четвртак немачки амбасадор у Београду Томас Шиб, на 24. годишњицу злочина почињеног у овом месту у БиХ.
До сада је Сребреница често квалификована као највећи злочин почињен после Другог светског рата у Европи, али је немачки дипломата то сада „растегао“ на цео 20. век. Шиб је за новопазарски радио „Сто плус“ навео и да су и Хашки трибунал и Међународни суд правде оценили да је реч о геноциду.
Реагујући на Шибове речи, министар одбране Александар Вулин каже за „Новости“ да је „Србија самостална и слободна земља, да сама доноси одлуке и да историју не пише по диктату и наређењу“:
– После искуства из два светска рата, не пристаје амбасадору Немачке да говори Србима шта треба да раде и мисле, а посебно не да нам говори шта је геноцид. Српски народ је преживео геноцид, није га починио, а то много већи народи не могу да кажу за себе.
Историчар Василије Крестић каже за наш лист да је у 20. веку било много злочина, а да ли је оно што се догодило у Сребреници најгнуснији, препушта амбасадору Немачке да оцени. Крестић, ипак, каже да се у Шибовој изјави осећа пристрасност чисто политичког садржаја, а не научног и моралног.
Мислим да је било и гнуснијих злочина. Сетимо се, на пример, злочина у Африци. Тамо је било свега. То што Шиб говори је велико уопштавање са јасним циљевима. Тешко је коментарисати став немачког дипломате, а не изразити осећање да нема праведности. Кад је реч о страдању Срба, онда нема геноцида, нема великог злочина, а када је реч о осуди Срба, неки људи, попут немачког амбасадора, покушавају на све начине да нас осуде. Тај човек очигледно не зна шта је геноцид, па претерује у осуди.
Крестић каже да злочин у Сребреници јесте учињен, али да је Србија ослобођена од сваке одговорности, чак и од Хашког трибунала. Он подсећа да Америка није сносила никакве последице за Хирошиму, јер је Конвенција о геноциду донета 1948, три године после овог напада:
– Од тада се зна шта је геноцид, а шта није. Није тачно да је Хашки трибунал осудио Србију за било какав геноцид у Сребреници, али је речено да је то велики злочин. И Србија то признаје. Не знам шта би још требало да учини.
Проблем са изразом „геноцид“, како указује историчар Предраг Марковић, јесте што се он олако употребљава, а у изворном значењу означава унапред планирано истребљење целокупног становништва неке земље или велике области:
– Убијање заробљених мушкараца у једном месту јесте страшан злочин, али није геноцид. Неколико месеци раније одиграо се геноцид у Руанди. Он је однео барем сто пута више жртава од Сребренице, а по брзини и суровости убијања превазилази било шта виђено у 20. веку. Западне силе нису мрднуле прстом.
Слање „опомена“ Србији из европске администрације да оно што се десило 11. јула 1995. године у Сребреници мора да назива „геноцидом“ обележило је 11. јул. Европски комесар за проширење Јоханес Хан и шефица европске дипломатије Федерика Могерини заједно су поручили да је „Сребреница један од најмрачнијих момената у модерној европској историји“ и да нема места запаљивој реторици, порицању, ревизионизму или глорификацији ратних злочинаца.
Такође, немачки посланик у Еропском парламенту Дејвид Мекалистер рекао је да ЕП жали што „неки политичари у Србији и даље негирају да је масакр у Сребреници био геноцид“.
Изјаве које ових дана слушамо од различитих европских званичника јасно указују да се Србији поставља нови услов за европске интеграције, а то је да призна лажни геноцид у Сребреници и себе прогласи геноцидном државом. Због постављања ових понижавајућих услова, неопходно је преиспитати даљи процес европских интеграција у циљу заштите националних интереса Србије и српског народа – оценио је у четвртак Ненад Поповић, лидер СНП и министар без портфеља задужен за иновације.
Он је навео да је у Сребреници било злочина, као што га је било и над српским народом, који страдање својих невиних жртава обележава на Петровдан у Братунцу. На хиљаде невиних Срба, жена и деце, како је рекао, страдало је од руке Насера Орића и његових муџахедина, међутим, бриселска бирократија за српске жртве не показује интересовање.
Поводом годишњице огласио се и амерички државни секретар Мајк Помпео саопштењем да је се „то болно поглавље у историји не сме никада порећи ни заборавити“. Комеморацији у Меморијалном центру „Поточари“ присуствовао је председник Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Кармел Ађијус, који је изјавио да Сребреница не сме да се понови и да се мора престати с негирањем геноцида који се ту догодио.
У спомен страдалима, у Меморијалном центру у Поточарима укопани су посмртни остаци још 33 идентификоване жртве.
МИЛОШЕВИЋА СТАВИЛИ УЗ НАЦИСТЕ
„Новости“ су 2013. писале су да су држава Немачка и покрајина Баварска финансирале поставку Меморијалног музеја Нирнбершког суђења нацистима у овом граду, названу, „Међународни судови, од Нирнберга до Хага“, којом се посетиоци, осим упознавања са суђењем за нацистичке злочине у Другом светском рату, паралелно „информишу о злочинима српског руководства у Сребреници“.
У Музеју је била постављена и слика бившег председника Србије Слободана Милошевића и постер „Косово – геноцид“, један поред другог.
ЏАФЕРОВИЋ: СРАМОТНО ШТО ДОДИК НЕГИРА
Срамотно је и антицивилизацијски што човек који председава Председништвом БиХ (Милорад Додик) негира геноцид који се догодио у БиХ. Српске политичке и верске елите не желе да прихвате чињенице, суоче се са истином и јасно се ограде од идеологије која је креирала геноцид. Напротив, славе их – изјавио је у четвртак у Поточарима бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић.
Високи представник у БиХ Валентин Инцко рекао је да ће се залагати за то да се у Парламенту БиХ донесе закон о негирању геноцида и да ће он постојати на 25. годишњицу геноцида.
БЈЕЛАЈАЦ: ТО СИГУРНО НИЈЕ НАЈГНУСНИЈе
У Сребреници се сигурно није догодио један од најгнуснијих ратних злочина 20. века. Убијено је неколико стотина ратних заробљеника, био је ратни злочин, али геноцида није било. Јер, да се радило о геноциду, биле би убијане и жене и деца – каже, за „Новости“, Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.
– Већи злочин био је у НДХ, где је за само неколико дана убијено око 6.000 Срба у околини Бихаћа 1941. Изјава амбасадора је још једна врста притиска на Србију од стране Немачке, једног дела ЕУ и одлазеће администрације која није успела да заврши неке важне ствари на Балкану. Кључ Сребренице је, нажалост, њена функција у оправдавању доктрине хуманитарне интервенције, али и покушај да се једног дана елиминише Република Српска, као геноцидна творевина.
Д. Р. Ђ. – Д. Б. М.
http://www.novosti.rs