Нема места у Европској унији за оне који негирају геноцид у Сребреници. Ове речи Аустријанца Јоханеса Хана, комесара за проширење ЕУ, треба озбиљно схватити јер тачно говоре о стању ума, разума и савести данашње Европе.
Другим речима, у Бриселу се тврди да су Срби у неколико дана јула 1995. починили злочин за какав је Хановим, Коловим, Геншеровим, Шарпинговим дедама требало седам година и стотине логора са фабрикама смрти које су гутале људе 24 сата дневно.
Није нормално, мада су га „генијално“ смислили.
Године 2008, на иницијативу Бригит Зипријес, наравно немачког министра правде, донета је Оквирна одлука ЕП бр. 2008/913 којом се обавезују све чланице Уније да у року од пет година у законодавства уграде криминализовање порицања геноцида и ратних злочина. Свој мотив немачка министарка је правдала алтруистичким ставом како ЕУ не треба да чека да се изврше кривична дела и геноциди, већ да се предупреде и спрече чак и они који их и својим „размишљањем потичу“?!
Класично немачко „човекољубље“ је 2010. отишло корак даље, па је на немачкој Полицијској академији одржана радионица, на којој су полицајци и тужиоци обучавани за примену новог законодавства.
Предавач је била инструкторка Лаура Биркенсток, а „учено“ је да свака јавно изнета сумња или тврдња да се у Сребреници није догодио геноцид има потенцијала за кривично гоњење.
Балашевић би рекао: И све по закону!
Јоханес Хан нас је дакле само упознао са „науком“ Немачке полицијске академије и ако буде по њему, Срби су у Европи виђени тек кад добро науче лекцију.
То што нико од српских званичника никада није негирао страхоте у Сребреници њима није довољно. А биће задовољни, ваљда, тек кад нама предају улогу нациста.
Драган Вујичић