Изасланик одбране Норвешке у Београду потпуковник Егил Далтвеј оценио је да је за релативно мале земље, попут Србије и Норвешке, по питању војног рока најбоље применити хибридно решење које подразумева професионалну војску која се допуњује регрутима који се добровољно определе да служе војни рок.
У ауторском тексту за портал Балканска безбедносна мрежа, Далтвеј је навео да је приметио да у јавној дебати о питању војног рока постоји приметна подела на поборнике враћања рочне војске и оне који се залажу за потпуно професионалну војску али да искуство из његове земље, у којој војску чине и професионални и војници на служењу војног рока, може бити добар модел за мале земље.
Он је навео да, иако су економске прилике у његовој земљи врло повољне, ни Норвешка не може себи да приушти довољно професионалних јединица за све потребе одбране.
„Одржавање рочне војске обезбеђује јачу повезаност народа и државе. Многи људи у Норвешкој верују да ће народ разумети важност војне службе докле год довољан број мушкараца и жена служе рок. На тај начин уче и да слобода наше нације није бесплатна. Ту свест је важно одржати у данашње време када генерација која је искусила нацистичку окупацију више није међу нама“, рекао је он.
Далтвеј је рекао да су професионалне јединице неопходне у савременом окружењу, где сукоб може да се догоди у кратком року, и да су предводници у развоју способности оружаних снага али и да јединице од мобилисаних војника дају неопходан квантитет и дубинске потребе војсци па би, без њих, јединице вишег приоритета морале да се баве са много више задатака.
Норвешки војни аташе је навео да сваки грађанин и грађанка те земље има обавезу да служи својој земљи највише до 19 месеци али да у пракси војску служи само 15 одсто мушкараца и жена, који успешно прођу физичке, здравствене и психичке прегледе и који у разговору покажу мотивисаност да служе војни рок.
„Укратко, војска бира само оне особе са натпросечним физичким и менталним способностима као и одговарајућом мотивацијом. На тај начин се обезбеђује да само ‘крем’ млађе популације служи војску“, рекао је он и додао да такав приступ није створио осећај неправде код младих људи већ такмичарску атмосферу.
Он је додао да је то променило и поглед друштва на служење војног рока па сада послодавци често бирају људе који су служили војску јер процењују да је то најбољи начин да дођу до радника који је здрав, физички спреман, интелигентан и мотивисан.
Далтвеј је додао да се управо од тих људи касније бирају и професионални војници јер они већ имају основна знања о војној професији и како изгледа бити на дну војне лествице, па је тако најмање 75 одсто свих кадета на војној академији већ одслужило војни рок.