Било је потребно пуних десет година да режисер Антун Врдољак сними причу о Анти Готовини, а његов филм „Генерал“, који је промовисан на отварању 66. филмског фестивала у Пули, пре свега је предугачак, једнострано обојен и досадан.
Један од најугледнијих хрватских филмских критичара Јурица Павичић написао је у критици: „Готовинин живот из Легије странаца приказан је само у једној сцени, у филму нема бекства, хапшења, осуде и ослобађајуће пресуде. Нема састанка на Брионима, ни српских жртава. Уместо авантуристе и алфа мужјака, добили смо досадњаковића без греха.“
И заиста, у филму осамдесетосмогодишњег режисера доминирају холивудски осмех филмског Готовине, Горана Вишњића, мужа његове кћерке, који живи и снима у Америци, и порука да су „сви наши“ анђели а „њихови“ врагови.
Тај, како га Павичић назива, патриотски еп, заправо је старомодан филм, онакав какве смо гледали у време док су се масовно снимали партизански филмови, у којем су „наши“ мажени и пажени, добри момци, који би од публике требало да измаме осмехе и аплауз, а „противници“ разуларена руља, у овом случају и хрватски Срби и они који су се нашли у униформи бивше ЈНА, са јединим циљем да нанесу зло.
И док четника има у филму на све стране, српских жртава за време и после „Олује“ уопште нема, па тако ни питања зашто су судије из Хага уопште тражиле да Хрватска изручи Анту Готовину.
Једини позитивни лик „са друге стране“ је, шта друго него ловокрадица, локални Србин, који проказује своје, док у дугом трактату генерал Јанко Бобетко, којег игра Мустафа Надаревић, дели лекције бившем партизанском другу, Србину из Хрватске који је од партизанске прихватио четничку страну.
Критичар Павичић каже да је филм о Готовини испунио само једну ствар, а то је идеолошка, како би ритуално обликовао званичну верзију хрватске нове историје. „А као сви филмови кроз које трбухозбори идеологија, и ‘Генерал’ је сув, сив и досадан.“
Без обзира на то како ко гледа на Анту Готовину, једно је ипак неспорно, а то је његов крајње занимљив пустоловни живот, пун војничких изазова, жена и авантура свих врста. Ни тога у филму баш нема, а груба сцена са почетка, у којој се види како је Готовина као дечак крив за смрт своје мајке јер није послушао да се за време минирања врати у кућу, тешко комуницира са каснијим сценама, где је приказан као доброћудан, насмејан човек, који суровост сваког рата претвара у сапуницу о херојима и злочинцима.
И опет су „наши“ добри момци, који брину о рањеницима, међу којима није било никог ко би и помислио на ратне злочине. Предложак је то који су користили режисери снимајући партизанске филмове одмах после Другог светског рата, а у међувремену је филмска индустрија отишла далеко од онога што нуди „Генерал“.
Нема у филму готово ниједног одговора на питање о томе шта се уочи „Олује“ збивало на Брионима, где је Фрањо Туђман сазвао војне заповеднике, међу којима је био и Анте Готовина и где се говорило и о протеривању Срба.
Нема ни речи о хашким данима и свему што је претходило ослобађајућој пресуди за Готовину, у чему није недостајало игре моћних и јаких. А нигде се не виде српске жртве након „Олује“, чије породице ни до данас нису добиле судско задовољење да кривци буду кажњени.
Сваки филм у којем је идеологија у првом плану, а без одговора шта се стварно догодило, осуђен је да се прогласи напросто лошим. А „Генерал“ је управо такав филм.
КОЛИНДА ДОШЛА ПРВИ ПУТ
Неколико месеци пред изборе, први пут на филмски фестивал дошла је и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић.
Отварајући фестивал исхвалила је хрватски филм и режисера Антуна Врдољака, јер су у бици за сваки глас важни и они од културних посленика.
Ј. КЕРБЛЕР
http://www.novosti.rs