Став председника Емануела Макрона да позиције и Београда и Приштине не могу да остану „закуцане“ и да обе стране морају да се помере како би дошло до договора, призива разграничење као једну од опција која би могла да се нађе на столу.
Ова теза провејава из ставова аналитичара, а црпу је из речи француског лидера који је у Палати „Србија“ сучелио две концепције: „оно што се налази у Уставу Србије не одговара ономе што су други ставили у међународно право, али ни став да је Косово признато као независно и не занима нас ништа са Србијом такође није одржив“.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је тражио подршку од свог француског колеге за разумевање да косовски чвор не може да буде решен како би свако од нас желео да буде, већ да „буде нешто између“:
– Председник Макрон разуме тежину косметског проблема. А, компромис није слабост, већ снага. Ако будемо могли, ићи ћемо у том смеру, ако не, неке генерације после нас ће то морати да ураде. Не може се живети у страху од сукоба.
До новог покушаја оживљавања дијалога Београда и Приштине доћи ће највероватније у септембру, у Паризу, и домаћин тог састанка биће управо Макрон. Он је у понедељак најавио да ће организовати такав скуп, на коме ће бити и немачка канцеларка Ангела Меркел.
Тим поводом Вучић је у уторак појаснио да је потребно неко време „да се опет говори о неким стварима“.
– Мрзим да пребацујем кривицу на другу страну, хајде да сачекамо да велике силе ураде свој посао, па ћемо и ми изаћи са оним што је наше.
Макроново истицање потребе за компромисом између Београда и Приштине, према шефу дипломатије Ивици Дачићу, „велика је промена у политици Француске“:
– То је оно што и ми говоримо све време, ка чему се померила и америчка администрација. Трамп о томе никада није говорио, али је Макрон сада веома прецизно рекао да је неопходно да се пронађе компромис између ставова Београда и Приштине. Његов став да Срби и Албанци треба да се договоре је највише што Србија може да очекује од земаља које су признале Косово.
Спољнополитички аналитичар Немања Старовић каже, за „Новости“, да речи Макрона потврђују да је дошло до значајне корекције у приступу званичног Париза проблему КиМ:
– Уместо некаквог „прихватања реалности“ у виду независности тзв. Косова, председник Француске инсистира на компромису, на путу на којем не сме бити табуа. Уз опаску да ће у циљу постизања свеобухватног решења поред Београда, и Приштина морати да одступи од својих максималистичких захтева, Макрон заправо враћа на сто разграничење као једини суштински компромисни модел.
Он додаје и да је Макрон исправно детектовао да постоје спољне силе које опструишу могућност постизања компромисног решења и да је тиме посредно указао на то ко стоји иза једностраних потеза Приштине којима је заустављен процес дијалога:
Као лидер који је посвећен снажењу ЕУ и потврди њеног ауторитета, Макрон сматра да ЕУ мора преузети пуну иницијативу у дефинисању решења за конфликт који тиња у њеном дворишту.
Макроново инсистирање да Европа може да реши косметски чвор, према мишљењу аналитичара Драгољуба Анђелковића, јесте претенциозно:
– Искључивање Русије је нешто на шта Србија сигурно не би пристала, јер ми имамо њену подршку, а са друге стране САД имају огроман утицај на Албанце и једино оне могу да их укроте.
Став да и Београд ни Приштина не могу остати на закуцаним позицијама, Анђелковић овако види:
– Ако је тај став изрекао у циљу решавања путем поделе, да нама буде враћен север, манастири и Косовско Поморавље, сигуран сам да ни то не може да се реши без Русије и земаља ЕУ.
ТАКСЕ АДУТ У ДИЈАЛОГУ СА БЕОГРАДОМ
Упркос признању да постоје захтеви Париза и Берлина за укидање такса од сто одсто на производе из централне Србије, премијер привремених институција у Приштини Рамуш Харадинај поновио је у уторак да неће променити своју одлуку, јер она представља „адут у дијалогу са Београдом“:
– Такса није само такса и није само трговина већ је то питање које одређује да ли је Косово или није држава.
аутори: Д. З., Д. Р. Ђ., С. С. Р.
http://www.novosti.rs/