Први корак у успешном уништењу Руса као народа јесте њихова изолација. Сепаратизам, укључујући и регионални, одсуство централизације, „вертикале власти“, непотчињавање Москви. Зар нисмо све ово гледали у блиској прошлости? У крајње дивљачкој и крајње стихијској форми?
После рата живео је у Немачкој извесни немачки професор, агроном Конрад Мајер. Тих човек посвећен науци. У Хитлерово време био је у служби у Рајхскомесаријату за јачање немачке државности (на чијем је челу био Химлер лично) и напредовао је у звању СС до оберфирера (према нацистичкој табели чинова – испод Милера, али изнад Штирлица). После рата се појавио пред Нирнбершким судом. Али се – извукао. Наводно је руководио одељењем за планирање, пројектујући на који начин ће се обнављати ратом разрушене територије. На крају су га пустили на слободу право из суднице.
У извесном смислу, професор Мајер тада у Нирнбергу није лагао. Јер он сам заиста није никога ни вешао ни спаљивао, већ се бавио чистом теоријом – био је научни руководилац великог пројекта под називом Генерални план „Ост“. Taj назив је био познат и провлачио се на суду, али сам план се негде затурио. Из неког разлога пронађен је у федералном архиву Немачке тек крајем осамдесетих година ХХ века. А постао је доступан у дигиталном облику тек у децембру 2009. године. До тада су се само у фрагментима овде-онде појављивали делови докумената, директива, пропратне белешке везане за план „Ост“, из којих су се, истина, већ назирале контуре послератног устројства света на немачки начин. Данас се овај рад може прочитати у свој његовој немачкој темељитости, заокружености и „лепоти“.
Интересантно је да сам производ есесовског Државног плана, будући да је реч о досадном и готово полунаучном документу, у први мах не оставља застрашујући утисак. Неопходно га је пажљиво ишчитавати. Овде се исељава 31 милион људи, онде 25 милиона, а тамо 30 милиона. Треба ослободити земљу за немачке досељенике. Опростите, а куда се исељавају? На Урал. У Сибир. Али не брзо и не у исто време – многи ће у том процесу умрети. Или ће бити убијени.
План је детаљно разрађен само за првих неколико година, обележене су територије, временске одреднице. Даље је план „Ост“ ваљало развијати у складу са постигнутим резултатима.
А ево ради чега би било корисно да са планом „Ост“ упознамо неке наше пријатеље у суседним земљама, у којима данас најчешће слушамо о томе да су Хитлер и Стаљин једно те исто. За исељавање са сопствене територије у шестој фази, примера ради, било је предвиђено 95 одсто Пољака, 50 одсто Естонаца, 70 одсто Летонаца, 85 одсто Литванаца, 50 одсто Француза и Чеха.
Сви они, услед генетске инфериорности, према мишљењу научника у униформама са лобањама на реверима – „нису били прикладни за германизацију“, те стога нису могли претендовати да се сврстају у господску расу.
Изволите у Сибир, господо Естонци! Вас ће стерилисати, госпође Летонке! Вас ће једноставно стрељати, панови Пољаци! И тако даље – све до комплетног решења територијалног питања.
Генерални план „Ост“ је више пута дорађиван и пооштраван, сходно успесима на Источном фронту. Варијанта коју су Немци напослетку штампали потиче из јуна 1942. године.
А почев од 1943. године Немачка је морала да размишља како да задржи своју територију. План је постао депласиран. Али њему припада низ веома интересантних докумената са којима бих неизоставно желео да вас упознам.
Једини доказ постојања плана „Ост“ на Нирнбершком процесу били су само „Коментари и сугестије на Генерални план ‘Ост’ рајхсфирера СС армије“, које је 27. априла 1942. године потписао Е. Вецел – начелник одељења колонизације Прве главне политичке управе „источног министарства“. Под ознаком „супертајно“ налазио се обиман документ, који нам данас изазива најтужније асоцијације.
Вецел пише о томе „на који начин је могуће очувати немачку доминацију на дуге стазе пред огромном биолошком снагом руског народа“. Познавање овог документа тера нас да се замислимо над тиме колико су заправо аморалне многе реалије које су за нас данас потпуно уобичајене.
Доктор Вецел почиње, онако како треба, навођењем ставова својих „научних“ претходника. Тако је, на пример, познати немачки научник проф. Абел „видео само следеће могућности решења овог проблема: или потпуно уништење руског народа, или германизацију оног његовог дела који има очигледне одлике нордијске расе. Ти веома озбиљни Абелови ставови заслужују велику пажњу. Ствар је пре свега у томе да Русе треба уништити као народ, изоловати их“.
Први корак у успешном уништењу Руса као народа јесте њихова изолација. Сепаратизам, укључујући и регионални, одсуство централизације, „вертикале власти“, непотчињавање Москви. Зар нисмо све ово гледали у блиској прошлости? У крајње дивљачкој и крајње стихијској форми?
Ох, та пресита Москва! Ти крајеви препуни лењиваца! Вечно ривалство између Москве и Питера, потцењивачки однос вековних суседа једних према другима: Молдаваца и Украјинаца, Татара и Башкира, Белоруса и Литванаца, Јермена и Азербејџанаца“
Звучи познато?
Пре свега треба обезбедити поделу територије на којој живе Руси на различите политичке области са сопственим органима управе. Народ који живи на тим територијама треба убедити да се ни у каквим околностима не ослањају на Москву. Русу из Горковског генералног комесаријата мора бити усађен осећај да се он по нечему разликује од Руса из Тулског генералног комесаријата. Нема сумње да ће такво административно парчање руске територије и планско издвајање засебних области бити један од начина за борбу против јачања руског народа.
Снижавање нивоа културе, примитивна оријентација на потрошачки модел понашања. Све се то даноноћно намеће путем телевизије, сјајних часописа и жуте штампе. Зар не? Доктор Вецел би био задовољан. Примитивни полуевропејци су савршени робови.
Важно је да већина становништва на руској територији буду људи примитивног полуевропејског типа. Тој маси расно инфериорних, глупих људи, како показује вековна историја тих крајева, неопходно је да имају некога ко их води.
Ево још неколико докумената из исте области. Од познатијих „стручњака“. Укратко. Мартин Борман: „Никако не смемо допустити месном становништву могућност високог образовања. Ако направимо такав пропуст, сами ћемо себи створити у будућности противнике. Због тога је сасвим довољно да се локално становништво, укључујући и такозване Украјинце, научи само да чита и пише. Уместо садашњег ћириличког алфабета у будућности у школама треба увести учење латиничког писма.“
А на све то Адолф Хитлер је рекао:
„У руске градове нећемо улазити, они треба потпуно да изумру. Нисмо ми никакве дадиље, немамо никакву обавезу у односу на тамошње становнике. Поправљање кућа, уништавање вашки, немачки учитељи, новине? Не! Најбоље ће бити да отворимо радио-станицу коју ћемо контролисати, а што се осталих ствари тиче, биће им довољно да познају саобраћајне знаке, како би нам се склањали с пута!“
Владимир Медински/ИН4С