У завршници кампање за лидерску позицију у британској Конзервативној партији, а тиме и место премијера, посредно би могли да утичу оставка британског амбасадора у Вашингтону, реакција на исту и страх од 31. октобра, датума када Британија треба да напусти ЕУ.
После више кругова гласања између десет кандидата унутар редова торијеваца у завршници су Борис Џонсон и Џереми Хант. Победник ће се знати у уторак када се саопшти како је гласало 160.000 чланова Конзервативне партије. Среда је крајњи рок и да будући лидер торијеваца саопшти да ли има поверење већине у парламенту за премијерски мандат.
У завршници капање за водеће место унутар Конзервативне партије прво је одјекнула вест коју је објавио угледни Фајненшел Тајмс да је Дејвид Линдигтон, неформални заменик британске премијерке у оставци Терезе Меј, наводно информисао чланове кабинета „о реалном ризику од распада Уједињеног Краљевства у случају непостизања договора са ЕУ о изласку Британије“.
Према документу који је представио Линдигтон, Шкотска, Северна Ирска и Велс нагињу осамостаљењу а све већи број Енглеза је по том питању равнодушан.
Колонизовање империје
Уследила је вест да је британски амбасадор у Вашингтону Ким Дарок поднео оставку због немогућности даљег вршења дужности након прозивки америчког председника Доналда Трампа да је „глуп“ и „откачен“, након што је процурео садржај поверљивих извештаја које је слао Лондону.
У њима Дарок администрацију америчког председника описује као „неспособну и нефункционалну“, а Доналда Трампа као „непоузданог“.
Управо ова два догађаја могла би пресудно да утичу на избор будућег британског премијера а ево и зашто.
Доналд Трамп је дирнуо у понос Велике Британије а то је њена дипломатија. Уз то је већ направио довољно гафова: коментарисање да Тереза Меј није решила питање Брегзита, непоштовања протокола приликом пријема код краљице Елизабете Друге и понашања као да је на недељном ручку код „мрске таште“.
Трамп је уз то јасно ставио до знања да би на месту будућег британског премијера волео да види Бориса Џонсона а ако би могао да бира и амбасадора у Вашингтону, контроверзни брегзитовац Најџел Фараж би за њега био прави избор.
Све то би могло да утиче на избор будућег лидера конзервативаца, јер иако све анкете показују ненадмашну предност Бориса Џонсона, конзервативни торијевци могли би да то демантују.
Џонсон је за разлику од Ханта млако реаговао на скандал и тиме амбасадора Дарока, како је то описао министар у Форин офису Ален Данкан, „бацио под камион“.
Уз то Борис Џонсон „можда није довољно Енглез“, јер је рођен у Њујорку и имао је двојно британско-америчко држављанство.
Крај саге о Брегзиту или Ноћ вештица
Џерами Хант се са друге стране држи својих овлашћења министра спољних послова, а она, чини се, нису ни мала ни лака последњих недеља, од поменутог дипломатског скандала до најновије кризе у Заливу са британским танкером који су запоселе иранске снаге.
Хант је на месту министра спољних послова практично наследио Џонсона али он има завидно искуство у британској администрацији. Поред спољне политике, био је задужен и за ресорe здравствене и социјалне заштите, културе, медија и спорта.
Ипак, многи сматрају да ће конзервативци о свом будућем лидеру одлучивати пре свега на основу процене у кога имају више поверења када је у питању план за Брегзит.
Торијевци тврде да би радије видели да им се партија распада него да до Брегзита уопште не дође. Отуда је мање важно да ли се Борис Џонсон или Џереми Хант залажу за боље студентске кредите или здравствену заштиту.
Ко год да буде победник руководиће мањинском владом и мораће да доноси брзе и мудре потезе на само 100 дана од датума када Британија треба да напусти ЕУ. Лош договор или његов потпуни изостанак могао би да опасно заљуља Острво.
Шкотска већ корача путем независности, Ирци хоће јасан одговор како ће се третирати питање границе две Ирске, Велс економски посрће а Енглези се „праве Енглези“.
На крају, прича о новом британском премијеру могли би да се заврши тамо где је и почела – у Парламенту.
Конзервативна партија нема већину без северноирске Демократске унионистичке партије. А и са њом имају само четири гласа више. Питање је да ли ће и сви посланици Конзервативне партије подржати избор било Бориса Џонсона или Џеремија Ханта. Ипак, мало је вероватно да су нови избори решење имајући у виду да се 31. октобар опасно приближава.
Ако се питају кладионице, Џонсон је неприкосновен са 95 одсто наспрам Хантових пет. Ипак, у дугој британској традицији клађења и надгорњавања, тек ће се видети ко ће однети моћ а ко паре.
http://www.rts.rs/