Под овим насловом појавио се материјал у популарном белгијском издању „Ла Либре“.
Чекајући свој ред испред пренатрпане клинике у кампу расељених Ал-Хол у пустињском региону североисточне Сирије, Маха ан-Насер носи своју слабу кћерку, која се грчи у наручју, са једином надом да ће спасити дете.
Као и десетине хиљада људи, Маха и њена 14-месечна кћер Фатима су одведени у Ал-Хол из Багхуса, последњег упоришта Исламске државе (ИСИЛ), заробљеног од стране курдских оружаних снага у марту.
„Када моја ћерка пати од грчева (…), она губи свест, а из уста јој излази пена“, каже Маха, чије је лице скривено испод никаба. На рукама носи девојчицу бледе коже, затворених очију и исушених усана. Према мајци, упркос високој температури, Фатима није добила одговарајући третман у логору.
Након посете медицинском центру, девојчица је више пута одлазила у болницу: „Али без успеха“, жали се Маха. „Здравствена ситуација је лоша, а третман је спор“, додаје мајка шестеро деце, чији се муж држи заједно са другим осумњиченим џихадистима у затворима којима управљају Курди.
Више од 70.000 људи живи у Ал Холу, од којих су две трећине деца. Сви они зависе од често неадекватне помоћи коју пружају невладине организације.
Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) недавно је описао као “апокалиптичне” услове живота становника Ал-Хола. Хјуман Рајтс Воч је у уторак описао логор као „пакао у пустињи“.