Од среде нови британски премијер, а још од 2016. године један од најистакнутијих активиста за Брегзит, Борис Џонсон наследио је политичку кризу која и даље изгледа да је далеко од решења, пише у коментару америчка ТВ Си-Ен-Ен.
Међутим, присталице Џонсона верују да га његов оптимизам чини правим човеком за посао извлачења Велике Британије из брегзитске рупе у коју је упала, а међу тим присталицама извесно је и Доналд Трамп.
Нађено је много сличности Џонсона и Трампа. То поређење изгледа да воли председник Сједињених Држава. У уторак увече, Трамп је рекао: „Говоре: Британски Трамп… људи кажу да је то добра ствар. Они тамо ме воле. То су хтели. То им је потребно“.
Ако се и превиди чињеница да су Џонсона заправо изабрали чланови Конзервативне партије (0,2 одсто становништва), а не бирачи земље у целини, као и да у Великој Британији заправо не воле Трампа, из више разлога то није поређење којим би Џонсон био задовољан.
Прво, то поређење заправо и не стоји. Много је разлога за критиковање Џонсона. Он је годинама писао невероватно контроверзне ствари у новинским колумнама у и изговарао на јавним трибинама: Једна од најчешће помињаних је и његова изјава да муслиманске жене које носе вео „изгледају као поштански сандучићи“.
Џонсон је расистичким изразима описивао људе из Британског комонвелта. Али он ни близу не достиже антимигрантску реторику која се често чује од Трампа.
Иако је Џонсон говорио о контроли имиграције, он је присталица досељавања, што се и може очекивати од бившег градоначелника либералног, космополитског Лондона. А незамисливо би било да ће икада рећи да британски грађани који су етничка мањина „треба да се врате одакле су дошли“, ако им се не допада његова политика – што Трамп јесте изговорио.
Џонсон је, као и Трамп, за смањење пореза богатих. Али за разлику од Трампа, он није економски протекциониста. Џонсон верује да је једна од главних предности Брегзита то што ће британску економију отворити остатку света. И, као што се може очекивати од бившег министра иностраних послова, Џонсон је интернационалиста, чега се ни најмање не стиди.
Коначно и вероватно најважније у чему се њих двојица разликују, јесте то што Џонсон заправо треба да уједини своју земљу. Шта год се мислило о њему као човеку, и о његовој политици, Џонсон – за разлику од Трампа – не може да преживи играјући само на своју базу.
Ако Џонсон жели да изведе Брегзит и да потом победи на општим изборима у земљи толико подељеној као што је Велика Британија, он мора придобити људе из целог политичког спектра. С обзиром на то да је још од детињства желео посао премијера, мало је вероватно да би Џонсон користио језик поделе као Трамп. То једноставно није он.
Критичари Џонсона често указују на плакат који је направила његова званична кампања за Брегзит, „Лив“, с упозорењем на масовну имиграцију из Турске. Плакат је био дезинформација: алудирао је да ће се Турска ускоро придружити ЕУ, иако неће. Али није била нетачна поента о ЕУ која је ту изнета: да је кретање сасвим слободно кроз Унију. А не треба заборавити ни да сам Џонсон има турске корене.
Шта год ко сматрао о томе, он је далеко од тврдње да ће, као Трамп, изградити зид и натерати Мексико да плати за то.
Још један разлог због којег се Џонсону неће допасти то што Трамп себе пореди с њим је то што је Трамп, по готово свим анкетама, заиста непопуларан у Великој Британији.
Дакле, премда би Председник могао помислити да је хвалити Бориса и описати га као пријатеља, највећи комплимент, то би британске гласаче којима је већ нелагодно због новог премијера, могло навести да буду још мање задовољни.
Опасност за Џонсона је да тврдокорније присталице Брегзита које га подржавају, верују да би трговински споразум са Америком могао бити најбољи начин да се свету докаже да је Брегзит пројекат за успех. Зато те присталице као позитивну ствар виде и саму помисао да ће он имати добре односе с председником.
Али не постоје апсолутно никакви докази који би наговештавали да би трговински споразум са Америком надокнадио економску штету коју би Велика Британија претрпела ако би без споразума напустила ЕУ. Нема никаквих података о томе какав би тај трговински споразум био, нити се иоле озбиљно разговора о томе што је врло мало вероватно да ће Трамп понудити асиметрични трговински споразум који би Велику Британију преплавио доларима.
Дакле, да ли је Борис Џонсон британски Трамп? Имају сличну фризуру. На томе се сличност углавном и завршава, закључује Си-Ен-Ен.
Бета