Планинарска експедиција из Србије, после вишечасовног успона кроз снег и по снажном ветру, стигла је на локацију Стене Пастухова на надморској висини од 4.800 метара, испод самог врха Елбруса. Даље се није могло, ветар је обарао људе, није било могуће одржавати колону при успону.
На тој тачки, у зони вечитог снега и леда, развијен је пано са фотографијама 24 припадника 72. специјалне бригаде Војске Југославије, погинулих у рату, настрадалих обављајући своју дужност. Чак 11 њих животе је изгубило у току НАТО агресије.
Експедиција на Елбрус, највиши врх Европе и Русије, изведена је недавно у знак сећања на страдале специјалце уз поруку „Само је небо изнад нас”, која је исписана на поменутом паноу.
Симболично, слике страдалих припадника 72. специјалне бригаде нашле су се изнад држава које су извеле НАТО агресију на СР Југославију 1999. године. Уз тај пано на Стенама Пастухова био је и Глигор Шкрпан, син капетана Петра Шкрпана, погинулог на Космету 1999. године.
Како објашњава пуковник у пензији Миодраг Капор, председник Удружења „Пријатељи 72. специјалне бригаде” и ветеран ове славне јединице, који је био вођа експедиције на Елбрус, реч је о пројекту „Успон за пале борце”, који су подржали Министарство одбране, Град Панчево и бројни донатори.
– Основна идеја је да се сачува сећање на оне који су дали живот за домовину –истиче Капор у разговору за „Политику”.
У тиму који се одлучио за овај успон било је десет добровољаца, плус лиценцирани водич, који је био такође из Србије, а то је међународни стандард у планинарским и алпинистичким активностима.
У експедицији су била и двојица ратних војних инвалида, двојица активних припадника Специјалне бригаде Војске Србије, двојица ветерана из Републике Српске…
Припреме су, објашњава Капор, трајале пет месеци, а у практичној фази изведене су на Копаонику и Ртњу. Осим добре кондиције, за освајање Елбруса неопходна је и алпинистичка опрема. Тим је у Русију отпутовао авионом, преко Истанбула и „Минералних вода”, руског аеродрома у подножју Кавказа.
У складу са планинарском тактиком, успон је изведен коришћењем такозваних базних логора, уз обавезну аклиматизацију планинара на више надморске висине, како би се избегла висинска болест. Први базни логор био је Терескол, на надморској висини 2.100 метара.
У следећој фази обавили су успон на 3.300 метара, а затим се вратили у Терескол управо због аклиматизације, постепеног привикавања организма на веће надморске висине. Уследио је успон на локацију Гарабаши на 3.840 метара, одакле почиње вечити снег и лед и даље се не може без планинарске опреме.
Иако је лето, падао је снег, а температура се спустила на минус 25 степени Целзијуса. Експедиција из Србије сместила се у базни логор Дизелхут, заправо брвнару која планинарима пружа основну заштиту. Користи се вода из ледника.
Уследио је, упркос веома лошем времену, успон ка врху Елбруса. Креће се око поноћи јер до врха одатле треба око 15 сати кретања. Појавили су се мањи проблеми, први знаци смрзавања и први симптоми висинске болести, али нико није одустао.
Међутим, време је било толико лоше да се даље од Стена Пастухова није могло. У једном тренутку време се пролепшало и тада су направљене фотографије са паноом са сликама погинулих специјалаца, такође и са заставом Специјалне бригаде и заставама батаљона Специјалне бригаде ВС – противтерористичког и извиђачко-диверзантског.
Развили су и заставу Русије, коју су пред полазак добили у амбасади Руске Федерације у Београду.
Наша експедиција је на Елбрусу срела планинску бригаду руске војске, која се налазила на обуци. Ни они се због лошег времена нису пењали на сам врх.
Капор истиче срдачан дочек и предусретљивост од стране локалних власти, који су превазишли уобичајено гостопримство. Имали су срдачне сусрете са руским ветеранима, а градске власти Пјатигорска приредиле су пријем за госте из Србије.
Аутор: Милан Галовић
http://www.politika.rs