Српски генерали: Оптужница је порука Хрвата уочи обележавања „Олује“!

Оптужница Загреба против колега и мене је нова усташка ујдурма, начин да Србима „честитају“ злочин, када су нас, 4. августа, истерали са огњишта. Мада сам знао за истрагу против мене и мојих официра, нисам веровао да ће дићи оптужницу. И они су свесни чињенице да сам те 1995. од Сиска могао да направим „тепсију“ само да сам хтео, али нисам.

Овако је, на информацију да је против њега подигнута оптужница у Хрватској за ратни злочин гранатирања Сиска, реаговао генерал Слободан Тарбук, некадашњи заповедник Банијског корпуса. Загребачко Жупанијско државно одвјетништво за злочине терети и генерала Милана Челекетића, бившег команданта Српске војске Крајине, те пуковнике Жарка Гачића, Милорада Јанковића и Јована Павлицу

За „Новости“ је генерал Тарбук потврдио да је прошле године дао исказ нашем тужиоцу за ратне злочине који је снимљен и послат тужилаштву у Загреб:

– Ниједан војник не би трошио гранату од 34 килограма да није било војних циљева у Сиску. Такође, да сам хтео да убијам цивиле, рафинерију сам могао да сравним са земљом. На нишану сам имао резервоар са кисеоником у сисачкој железари, и једна граната ми је била довољна да се у овом граду на Сави направи „Хирошима“.

Генерал Тарбук подвлачи да су се официри СВК војнички беспрекорно понашали и у „Бљеску“ и у „Олуји“. Нису желели одмазду, иако су били свесни тога да је непријатељ надмоћнији. Војничка част их је спречавала да се свете хрватским цивилима. Коректност су очекивали и са друге стране.

Генерал Милан Челекетић, командант Главног штаба СВК до 1994, није говорио у јавности пуних 25 година. Ипак, за „Новости“, је био кратак:

– Нека они раде свој посао. Терете ме да сам гађао стадион, а не наводе да су оданде дејствовали у „Бљеску“. Савест ми је потпуно мирна, седим са другарима, уживамо у недељи.

Како сазнајемо, официрима који живе у Србији претходно су по замолници из Хрватске узете изјаве у Тужилаштву за ратне злочине у Београду. Незванично сазнајемо да није реално да би иједан од њих могао да буде изручен Загребу.

Загребачко Жупанијско државно одвјетништво у оптужници тврди да су српски заповедници наредили 1. маја 1995. године напад на Сисак, при чему су погинули цивили, а многе зграде су оштећене. Све се догађало у време хрватске војне акције „Бљесак“, а након ње су заповедници српских јединица наредили гранатирање фудбалског игралишта у Сиску са околних банијских брда.

На игралишту се, према хрватској верзији, одржавао традиционални фудбалски турнир, а акција је почела у 5.30.

У образложењу оптужнице пише да су војници грађали и оштетили више цивилних објеката на местима где није било војних објеката и да је реч о одмазди због операција хрватске војске. У том удару на фудбалско игралиште и околне зграде погинула су четири цивила, а пет их је рањено.

Истрага је почела још 2007. године и обухватила је 39 особа за које се сумњало да су починиле ратни злочин у Сиску и околним градовима. Жупанијски државни одвјетник у то време, Стипе Врдољак рекао је да је полиција поднела кривичну пријаву за гранатирање Сиска, а међу пријављенима је био и Милан Киковић, за којег се тврдило да је учествовао у формирању српских војних снага у том крају. Од тада до данас често се постављало у Хрватској питање шта је са оптужницом, која се појавила тек сада, седмицу уочи обележавања „Олује“ у Хрватској.

„ОДРЕЗАЛИ“ 20 ГОДИНА

Недоумица око најновијих хрватских оптужница има много, а једна од њих је и та што је овим људима у суседној републици већ суђено. Окружни суд у Петрињи изрекао је Тарбуку казну од 20 година затвора, јер је као заповедник гарнизона у том граду 1991. године наредио артиљеријску паљбу. Милану Челекелићу судило се у одсуству и за ракетирање Загреба 1995. године.

ПАКАО „БЉЕСКА“ И СИСКА

У акцији „Бљесак“ маја 1995, према подацима „Веритаса“, настрадало је 283 људи, углавном Срба, међу њима 56 жена и осморо деце, док се 129 особа води као нестало.

Нико од Хрвата није одговарао за тај злочин. Такође, у Сиску је у другој половини 1991. и у 1992. убијено или нестало укупно 600 Срба.

Ј. Керблер, Д. Вујичић